Studentska blokada i posledice

Ti pritisci su počeli onda kada je Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, prekoračivši svoja ovlašćenja (što inače često čini) izjavio da je osporavanje doktorata ministra finansija Siniše Malog od strane pojedinih stručnjaka zbog navodnog plagijata, „najveća glupost“ koju je on čuo, što je imalo za posledicu da se konačna odluka nadležnih univerzitetskih organa o validnosti doktorata Malog godinama odlaže.

Posle prekida studentske blokade, pritisci od strane visokih zvaničnika aktuelne vlasti na BU i rektorku prof. dr Ivanku Popović su nastavljeni, pre svega, zbog navodnog priklanjanja rektorke političkoj opoziciji.

Međutim, prema izjavi rektorke, BU će, bez obzira na bilo koje pritiske, i nadalje donositi svoje odluke autonomno, a posle ovog studentskog aktivizma – mnogo brže i efikasnije, što je naišlo na punu podršku akademske zajednice i civilnog sektora Srbije u licu brojnih društvenih pokreta i organizacija. Zbog doslednog autonomnog delovanja i podrške studentima, univerzitetski organi i rektorka se ne mogu optuživati za svrstavanje na stranu ove ili one političke opcije, jer autonomne odluke univerziteta dovode svaku političku opciju u položaj da se odredi prema tim odlukama, u smislu prihvatanja ili odbacivanja.

To praktično znači da ukoliko konkretnu autonomnu odluku univerziteta ne podržava vlast na primer, a prihvata opozicija, onda se ne može reći da se univerzitet svrstao na stranu političke opozicije, nego obrnuto, da se opozicija svrstala na stranu univerziteta.

Ovom svojom akcijom studenti su, pored ostalog, obezbedili garanciju, kako kaže Mila Jovanović, studentkinja Biološkog fakulteta BU koja je učestvovala u „deblokadi“ univerziteta, da će BU svoje autonomne odluke ubuduće donositi i sprovoditi bez nepotrebnog odugovlačenja, odbacujući svaku vrstu pritisaka kojima akademska čestitost nije u vidnom polju. Pri tome, garanciju rektorke da će nadležni biti objektivni i pri konačnom odlučivanju o validnosti doktorata Siniše Malog, studenti su razumeli u smislu da doktorat Malog ne može biti prihvaćen, iako rektorka o tome nije govorila.

Razloge za takav svoj stav studenti su videli u tome što su bili upoznati sa činjenicom da su sve stručne komisije koje do sada nisu osporavale doktorat Siniše Malog i same zaključile da je njegova doktorska disertacija oko sedam odsto plagijat, odbacujući tako sve kritičke primedbe pojedinih stručnjaka da je taj procenat mnogo veći. Kao mladi ljudi, studenti, ne prihvataju plagijat, ma kakvih razmera on bio, pogotovo što ne postoji nijedan regulatorni pravni akt koji utvrđuje dozvoljeni procenat plagijata i koji pravi razliku između plagijata koji je u vezi i onog koji nije u vezi sa naučnim doprinosom, odnosno sa dokazivanjem naučne hipoteze doktorske disertacije

U konkretnom slučaju, nadležni organi BU, čija se odluka o validnosti doktorata Siniše Malog očekuje do 4. novembra, nalaze se pred opredeljenjem: ili da doktorsku disertaciju Siniše Malog prihvate kao originalno naučno delo, što je malo verovatno, ili da je ospore i ponište, ukoliko smatraju da dokazani procenat plagijata narušava akademsku čestitost. A moguće je i treće rešenje, koje je i najizglednije: da nadležni univerzitetski organi Siniši Malom uskrate univerzitetsku diplomu o doktoratu, ali ne i zvanje doktora nauka koje je stekao „odbranom“ doktorske disertacije na Fakultetu organizacionih nauka BU, o čemu već poseduje uverenje fakulteta, koje bi mu služilo isključivo za ličnu satisfakciju. U ovom slučaju, uskraćivanje diplome o doktoratu, ako bi do toga došlo, imalo bi za posledicu da Siniša Mali ne bi mogao u profesionalnom radu da koristi prava koja bi imao po osnovi diplome o doktoratu, već samo po osnovi diploma koje poseduje. A što se tiče politike, kao što je poznato, diplome nisu odlučujuće, iako su vrlo važne.

U svakom slučaju, konačna odluka nadležnih organa BU mora da bude ispoštovana, bez obzira da li će se ona nekome sviđati ili ne. Ono što je bitno, kada je reč o posledicama studentske blokade, to je činjenica da su studenti iz građanskog protesta „1 od 5 miliona“, podržavajući brže i efikasnije autonomno delovanje BU na čelu sa rektorkom Ivankom Popović, nesumnjivo, stvorili povoljniju atmosferu za slobodu misli i izražavanja, bez straha za posledice, i otvorili prostor za revitalizaciju sistema vrednosti, naročito onih vrednosti kao što su istina, sloboda, pravda, ljudsko dostojanstvo i dr. Svaka vlast, pa i vlast SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem, koja se u svom praktično-političkom delovanju drži takve orijentacije, uz poštovanje autonomije univerziteta, naravno da će biti podržana ne samo od strane akademske zajednice, nego i od većine građana Srbije.

Autor je redovni profesor univerziteta