Foto FoNet Marko DragoslavićAktuelno srpsko društvo i država izgledaju kao da su ih glodali sipci! I ekonomski i moralno! Ponekad se ima utisak da je dovoljno da neko malo jače upre u njihovu strukturu, i da će se sve poput prezrele gljive puhare pretvoriti u prah i spore. A vidljivo je i da državnu kasu već odavno muči gorušica, dok se zadah laži širi na sve strane. Sve nas mori pitanje – kada će „investitori“ početi da traže povraćaj svojih kredita, i šta će biti povod za to?
Naš politički prostor je preplavljen zapaljivom politokratsko-koruptivnom mržnjom, koja se kao lako zapaljivi fluid dozira iz medija uzapćenih od vladajućih stranka sa namerom da se u svakom trenutku sprži svako slobodno mišljenje i svako zabrinuto pitanje građana.
Prostor za medijska politička dejstva opozicionih stranaka gotovo ne postoji, i podseća na unutrašnjost dotrajalog autobusa firme „Krstić i sin“, iz Šijanovog filma „Ko to tamo peva?“, koju su zaposele partije vlasti i rasejavanjem laži, korupcijom, podmetanjima i medijskom satanizacijom, saterale sve političke protivnike uz dovratak.
Taj naš polit-bus je „na put za EU“ krenuo tokom pooslednjih dana celovite Republike Srbije, i pred nagoveštaj neobjavljenog trećeg svetskog rata, koji je, izgleda, u toku. Svako od političkih aktera u polit-busu ima svoje razloge zbog kojih „putuje u EU“, iako se zbog „nepredviđenih okolnosti“ sve mnogo odužilo, mada je polazna stanica tu odmah uz granicu „Šengen zone“.
Dok se polit-putnici svađaju i sukobjavaju oko onoga što još nije pokradeno i/ili oteto, naše mlade i neiskvarene duše, tj. studenti i srednjoškolci, masovno i zabrinuto upozoravaju na skoru katastrofu Srbije ako naša zavađena „politokratska plemena“ ne promene svoja ponašanja. Jer je mladima jasno, ono što nosiocima vlasti nije, da je taj stari, rastureni, polit-bus sa svojim neobičnim i pomalo otkačenim putnicima, slika jedne epohe u raspadanju, te da može ubrzo da nestene u plemenu ili u provaliji.
Vlast, iako joj je očigledno da to nije moguće, grčevito pokušava da bar još malo opstane.
Mnogi, izuzev studenata, pominju „prelaznu vladu“ kao rešenje za promenu političkog sistema. Opozicija nema snagu da takav poduhvat izvede, a vlast je eksplicitno protiv, dok su građani uzdržani jer vide da su podele u političkom korpusu tolike i takve, da promena jednih – drugima neće zaustaviti omraz i dalje razarajuće potrese u ekonomiji Srbije.
Znaju ljudi da zamena Obrenovića – Karađorđevićima nije donela nikakvu dobrobit za široke narodne mase, ali je ostavila trajne podele u srpskom narodu. Isti je slučaj sa zbacivanjem Karađorđevića od strane Titovih proletera.
Ni pobeda Koštunice u duelu sa Miloševićem nije uspela da sanira višestruke i duboke podele među građanima naše zemlje. Izborna pobeda Nikolića nad Tadićem i njegovo kasnije koruptivno prepuštanje te pozicije drugome, samo je povećalo stare rascepe i unelo nove podele, tako da čovek sada ima utisak kao da obitava u kaubojskom salunu u kome se odvija stalna tuča i pucnjava polupijanih goniča stoke, ispirača zlata i kartaroša, dok svi pokušavaju da se uspostave kao „prve dase“ u gradu.
Za to vreme srpsko populaciono stablo i ekonomija sve intenzivnije venu. NJih ne može nikakvim „zalivanjem“ da ozeleni ni jedna postojeća politička stranka, jer su i koren društva nagrizli politokratsko-koruptivni crvi, a i sve su već impregnirane „dimom iz državnog ognjišta“ u kome više od dva veka sagorevaju autoritarni, partokratski, kriminalni i koruptivni sadržaji.
Jedini način da se srpsko populaciono i ekonomsko stablo počne da omlađuje je da studenti na svojim plenumima izglasaju „studentsku prelaznu vladu“ koja bi u roku od dve godine naterala državne institucije, posebno one koje se bave medijima i pravdom da profunkcionišu, a zatim proverila i uredila biračke spiskove i raspisala i sprovela izbore.
Postavlja se pitanje ko bi „miropomazao“ studentsku prelaznu vladu? Prvi odgovor je aktuelni parlament, što bi bilo najbolje.
Za takvo postupanje parlamentarna većina bi imala puno opravdanje i pred sobom i pred drugima, jer studenti imaju daleko veću javnu podršku od svih parlamentarnih stranaka. S druge strane, radi se o prepamentnim mladim ljudima punim energije koja daleko nadilazi energiju, pa i znanje, svih dosadašnjih vlada, i o ljudima koji nikoga ne mrze. A ako aktuelni parlamet to odbije, onda bi „mropomazanje“ „studentske prelazne vlade“ moglo biti obavljeno tokom generalnog građanskog protesta uz suspenziju rada parlamenta na dve godine.
Autor je inženjer
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
