Siniša Mihajlović je bio ličnost koju sam svojevremeno na fudbalskim utakmicama izuzetno strasno pozdravljao. Danas sam krajnje iznenađen njegovom odlukom da Adema Ljajića odstrani iz državnog tima. Pa odmah se mora postaviti pitanje – zašto je Ljajić pozvan u tim. Da najbolje moguće igra fudbal – ili da peva himnu.
Mihajlović otvara veoma osetljive državne probleme. To nije njegova funkcija. Zašto bi član državnog tima morao, umesto da odlično igra, da bilo šta peva, pa makar to bila i državna himna. Nisam informisan da je Ljajić na bilo koji način izrazio nepoštovanje prema himni svoje države. A ta država ga ničim nije obavezala da tu himnu i peva. Prema tome, sa stanovišta osnovnih ljudskih prava, ne vidim koji je propust Ljajić učinio kada je stajao mirno za vreme intoniranja himne, ali, eto, nije pevao.
Na to se nadovezuju i mnogo ozbiljniji državni problemi o kojima, izgleda, Mihajlović nije ni razmišljao. Ljajić je – kako sam kaže – lojalan član države kojoj pripada. Došao je da brani boje Srbije u fudbalskom timu. Ali ima, kaže on, intimne razloge da tu himnu ne peva. On je uvažava, stoji mirno dok se ona intonira, ali smatra da nije u skladu sa nekim njegovim ličnim gledanjima da je i peva. Ljajić je po narodnosti Bošnjak, a ne Srbin. Kao pripadnik naroda koji priznaje Srbiju kao svoju državu, ipak, ne želi da peva himnu koja ne vodi obzira prema državljanima Srbije koji su druge nacionalnosti i verske pripadnosti. Jesu li zbog toga građani drugog reda? Očigledno – ne.
Ali to je problem Mihajlovića, Fudbalskog saveza Srbije i teksta himne Srbije. Danas, kada u Srbija žive brojni članovi nacionalnih manjina, taj tekst je apsolutno nepodoban. Kako jedan Bošnjak, Mađar, Hrvat, iako su najlojalniji građani Srbije, mogu da gledaju na tekst himne svoje države koji veoma grubo ignoriše one koji nisu Srbi. I to je glavni problem na koji je, nevoljno, ukazao Mihajlović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
