Subotica je 19. mesto u Srbiji i BiH koje je proglasilo Vučića za počasnog građanina: Neka se pripreme Viktor Orban, Milorad Dodik…

Već zaboravljeni uvlakači takmičili su se davno sa udvoricama u blaženopočivšoj Jugoslaviji ko će pre ispred imena svoga mesta ili grada staviti prefiks nastao od nadimka Tito kako bi ga, na zavist ostalih, ponosno nosili u svojim republikama i pokrajinama.

Stanovnici Jajca, kao što je poznato, iz razumljivih su razloga u startu bili eliminisani iz prvenstva u poltronstvu na saveznom nivou. Opisa podilaženja bilo je, naravno, i u svetu umetnosti.

Jedan od zanimljivijih primera svakako je onaj iz „Oklopnog bataljona“ Josefa Škvoreckog kada se ispod „toplomera ljubavi prema Josifu Visarionoviču Staljinu“ u češkim školama za zimskih dana instalirala peć na čvrsto gorivo kako se ni slučajno ne bi dogodilo da „ljubav“ padne ispod poželjne temperature, a ne daj bože u minus!

Neformalno prvenstvo u poltronstvu – tako karakteristično za režime „jednoumlja“, kako bivši članovi Saveza komunista Jugoslavije vole reći za vreme za vreme ropstva u kom su bili zatočeni u svoje sinekure – na oduševljenje plebsa koji ne zna živeti bez Vođe nastavljeno je ubrzo nakon ustoličenja Srpske napredne stranke na republičku i gotove sve nivoe lokalne vlasti, a počasno mesto prve udvorice Aleksandru Vučiću u ovoj kategoriji ponela je Skupština grada Leskovca, koja mu je kao tadašnjem prvom potpredsedniku Vlade dodelila zvanje počasnog građanina.

Nije trebalo puno inteligencije pa skapirati da će se ova praksa ubrzo pretvoriti u domino efekt, a kockice u ovoj zabavnoj igri pale su i u neka mesta preko Drine – u Bosni i Hercegovini – poput Drvara, Sokolca ili Gradiške. Prema pisanju portala TV N 1, Subotica je ukupno devetnaesti grad/mesto koje je sadašnjem predsedniku Srbije odluči(l)o iskazati ovaj vid poštovanja, a prava epidemija servilnosti zbila se pre dve godine kada mu je zvanje počasnog građanina dodeljeno u čak sedam gradova i opština.

To što se i Subotica pridružila ovoj uvlakačkoj grupi gradova i opština nije ni čudno, a još manje neočekivano: drugo se od koalicije Srpske napredne stranke i Saveza vojvođanskih Mađara nije ni moglo očekivati. Zapravo, čudno je jedino šta ih je ranije sprečavalo u tome, pa – kada je već Leskovac bio najhitriji – da makar u toj borbi osvoji časno drugo mesto, ili bar bronzanu medalju. Ovako… Devetnaesti! A ispred tebe Krupanj, Rekovac, Svrljig… pa još i tri mesta iz Bosne. Uffff! Sve se to negde beleži.

Ono što je – bar u slučaju našeg malog mista – zanimljivo bez dileme je način na koji je doneta odluka o zvanju „počasni građanin“ i priznanju „Pro urbe“ za ovu godinu.

Naime, predlog da Aleksandar Vučić od 1. septembra (za Dan grada) ponese zvanje počasnog građanina dao je građanin Stevan Bakić, koji trenutno obnaša i funkciju gradonačelnika, a predloge da priznanje „Pro urbe“ dobije poznata subotička poslastičarnica „Pelivan“ (ove godine obeležava vek postojanja), odnosno urolog specijalist dr Nandor Šejmeši dali su građani Balint i Ištvan Pastor, prvi trenutno na funkciji predsednika Skupštine grada, a drugi platu prima kao predsednik Skupštine Vojvodine dok slobodno vreme provodi na mestu predsednika Saveza vojvođanskih Mađara, gde se sigurno sastaje i sa svojim sinom-članom Balintom.

Na taj način građanin Stevan Bakić i njegov favorit Aleksandar Vučić eliminisali su u kvalifikacijama za dodelu priznanja počasni građanin građanina Aleksandra Rakića, koji je za istu titulu kandidovao poznatog i uglednog subotičkog profesora (u penziji) Dragana Krstića, te građanku Bajmoka (direktoricu OŠ „Vuk Karadžić“) Mariju Miskin, koja je za isto zvanje predložila psihološkinju Rajku Tomanović Toković.

Inače, praksa da predlozi koji se ne tiču budžeta, komunalnog reda ili investicija stižu s vrha Gradske kuće u Subotici nije nova, jer je Bakićev prethodnik Bogdan Laban – poput gosta u kafani s muzikom – „predložio“ da se ultraogromnim spomenikom kralju Petru I Karađorđeviću zakloni prostor ispred bivšeg bioskopa „Jadran“, s tom razlikom da taj posao nije izveden novcem iz Labanovog nego iz džepova građana (inače bi mu možda usfalilo novca za bazen i teniski teren u dvorištu).
Ovakve aktivnosti navedenih građana nisu u Subotici dočekane jednoglasnom podrškom.

Bar šestoro-sedmoro sugrađana (uz dodatak nekoliko nula iza početne brojke) sigurno bi se složilo s predlogom da se građanima koji obavljaju visoke lokalne, pokrajinske ili državne funkcije Statutom grada ubuduće zabrani davanje bilo kakvih predloga koji se tiču dodele zvanja počasni građanin, priznanja „Pro urbe“ ili odlučivanja o temama koje se i u najširem smislu mogu podvesti pod pojam opšte kulture i pojedinačnog vaspitanja. Ovo iz dva razloga.

Prvi je – praksa na primeru Labana i Bakića je to pokazala – iz preventivnih razloga, jer svojim trenutnim uticajem i moći doprinose tome da mnogi Subotičani crvene – i u kući, i u gradu, i kada otputuju iz njega – zbog njihovih odluka. Drugi je takođe preventivni i tiče se njihovog „sukoba interesa“ (što bi takođe trebalo navesti u budućem Statutu grada) koji sprečava ostale građane koji nisu na visokim funkcijama da boljim i časnijim osobama bude dodeljeno priznanje koje od grada zaslužuju.

Na taj način građanima bi se – nasuprot odabranim pojedincima iz redova stranaka s dominantno nacionalnim predznakom – omogućio ravnopravan status i izlazak iz položaja zanemarane manjine u kojoj se već (pre)dugo nalaze.

Ako sadašnja opozicija u Skupštini grada, nevladin sektor i sami građani (pod pretpostavkom da neko od njih pročita izneseni predlog) ne budu dovoljno istrajni u nastojanjima za promenu Statuta grada, već sledeće godine lako možemo zamisliti da zvanje počasnog građanina Subotice – na predlog oca i/li sina Pastora – dobije Viktor Orban, a sledećih i Vladimir Putin, Milorad Dodik i… zašto ne: Ratko Mladić. Dok za to vreme građani čekaju u redu. Za izlaz. Iz grada i zemlje.

Zajedno sa sociologom Dušanom Torbicom autor je uspešni predlagač poznatog dramskog pisca Ferenca Deaka za zvanje počasnog građanina Subotice 2010. godine

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.