Sud je presudio – dogodio se genocid

Tada je takva odluka, doneta od organa koji je formirao Savet bezbednosti UN, u Srbiji primljena mirno i nije bilo mnogo negativnih reakcija. Sud je presudio da genocid nije počinjen na celoj teritoriji BiH, ali da jeste u Srebrenici i da su ga izvršile regularne formacije bosanskih Srba i paravojne jedinice. Ta presuda je neopoziva i ona je iznad svih drugih dokumenata o ovom zločinu. Ovakva odluka vrhovne međunarodne pravne instance ne može da se menja. S obzirom na to da ju je doneo Sud koji su osnovale Ujedinjene nacije, Srbija je kao članica svetske organizacije obavezna da poštuje ovakav stav. U presudi se ne optužuju za genocid ni Srbija, niti srpski narod u celini.

Srbija nije učestvovala u ratu u BiH i nije osuđena za počinjeni genocid, zato nije bilo nikakvog razloga da najviši predstavnici naše zemlje traže od Rusije da uloži veto u Ujedinjenim nacijama na britanski predlog Rezolucije o Srebrenici.

Rusija je podnošenjem veta uvukla Srbiju u svoj „hladni rat“ sa Zapadom. Došlo je do otvorenog sukoba stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u kojem ćemo mi biti žrtva i kolateralna šteta.

Srbija želi da postane članica Evropske unije, a tražila je od Rusije da je zaštiti od onih u čije društvo želimo. U tom činu nema nikakve pobede. Ovakvu „pomoć“ Rusije skupo ćemo platiti narušavanjem poverenja i pogoršanjem odnosa sa Zapadom, kao ustupcima i uslugama koje će Rusija od nas da traži.

Na Zapadu živi više od dva miliona naših sunarodnika i državljana. Oni su u ovim zemljama, a ne na Istoku, potražili i pronašli bolji životni standard. Iz zemalja Zapadne Evrope i SAD srpska dijaspora šalje u Srbiju godišnje tri milijarde evra. Evropska unija je ubedljivo najvažniji spoljnotrgovinski partner naše zemlje, s kojom se obavlja 65 posto (skoro dve trećine) spoljnotrgovinske razmene. Od 2000. godine najviše investicija u Srbiju stiglo je iz Evropske unije, a prednjače Austrija, Nemačka, Italija, Slovenija, Grčka… Zapadne zemlje su i najveći donatori Srbije. Na Zapad se ugledamo gradeći reformisani pravni i ekonomski sistem.

S druge strane, Rusija nam, uglavnom, pruža deklarativnu podršku u održavanju ustavne fikcije da je Kosovo deo Srbije. Sve to liči na parolu – ne dajmo ono što nemamo, pa neka izgubimo i ono što imamo!

Zakonodavna tela naših najvažnijih spoljnopolitičkih partnera – Kongres SAD i Evropski parlament su doneli rezolucije o osudi genocida u Srebrenici. A mi smo, uz pomoć Rusije, pokušali da zaštitimo najgore u našem narodu – one koji su u naše ime počinili veliki zločin. U ime čega ih štitimo?

Ako hoćemo da se poštuju naše žrtve i ako želimo pomirenje sa drugim narodima, ne možemo i ne smemo tako da postupamo.

Autor je potpredsednik Srpskog pokreta obnove i poslanik u Skupštini Srbije