Sud ustavni na popravni

Na jednom od protesta sam rekao da je otac deteta (zakona) Aleksandar Vučić jer zakon izgleda kao da ga je sam pravio, da su babice bili poslušnici iz Narodne skupštine Republike Srbije koji su zakon izglasali i da je zbog mnogo babica kilav, a da je deda bio Tomislav Nikolić, koji je zakon potpisao i dao mu državljanstvo, a kum je bio Ustavni sud koji nije imao petlju da odgovori na ustavne žalbe nekoliko stotina penzionera i penzionerskih udruženja i zakon proglasi neustavnim.

Ustavni sud nije reagovao ni na zahtev grupe narodnih poslanika (član 168 Ustava) da sam pokrene postupak za ocenu ustavnosti zakona, nego je taj zahtev dodao ustavnim žalbama pojedinaca i spustio u donju fioku. Ne sme se protiv Vučića. Alimentaciju za izdržavanje Vučićevog nestašnog deteta plaćalo je oko sedamsto hiljada penzionera za koje je Vučić smatrao da imaju više nego što im treba i da on kao staratelj ima pravo da raspolaže tim parama. Ustavni sud se i dalje pravi lud.

A onda je pred Ustavni sud stigao novi predmet. Doneo ga je Vučićev pulen, štićenik, ljubimac i ljubitelj – Siniša Mali. Čovek koga je osudila akademska zajednica za nemoralno postupanje u naučnom radu i za prisvajanje tuđe intelektualne svojine. Vučić ga je unapredio sa mesta gradonačelnika na mesto ministra – na mesto gde su mogućnosti prisvajanja i šire i konkretnije. Sličan se sličnom veseli.

Ako sam dobro razabrao raspoložive informacije, Ustavni sud je stao na stranu Siniše Malog i dao mu šansu da svoj doktorat odbrani na sudu umesto pred naukom kao sav normalan svet. A postoji i mogućnost da se dokazuje da zakon ne valja – za malog, Vučićevog. Ustavni sud je u ovom slučaju reagovao promptno jer zna da se u ovakvim slučajevima kašnjenje ne oprašta. Koga štiti Ustavni sud?

Autor je vojni penzioner

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.