Sudbina dualnih bravara

Kao primeri uzete su srednje škole iz Valjeva, Kikinde i Vršca. Glavni naslov je „U Kikindi su svi položili ispit“, a u tekstu koji je potpisala Miroslava Obadić piše: „Znanje učenika koji upišu trogodišnje školovanje za bravara-zavarivača ili operatera mašinske obrade rezanjem je minimalno, a u dualnom obrazovanju ne odvaja se teorija od prakse nego se međusobno prožimaju i donose benefite i đacima, ali i poslodavcima“.

Sve je ovde zbrkano. Ne zna se šta je međusobno suprotstavljeno i šta „donosi benefite učenicima, ali i poslodavcima“. Znači li to da oni koji ne upišu dualno obrazovanje ne povezuju teoriju i praksu?

No da se ne bavimo logikom novinarskog pisanja. Iz tekstova je jasno da država smatra da je dualnim obrazovanjem pronašla spasonosni lek da kadrovski zadovolji deficitarna zanimanja i uporno hoće da ga populariše. A u deficitarna zanimanja spadaju, (iz ovih a i ranijih „ružičastih“ tekstova se vidi), bravari, zavarivači, metalostrugari, zidari, tesari, rukovaoci građevinskim mašinama, mehaničari, monteri. Očigledno, reč je o zanimanjima nimalo ugodnim i komfornim, za zdravlje nepogodnim, najčešće malo plaćenim. Manjak je vozača autobusa i kamiona, a razlog je što oni odlaze u inostranstvo gde se mnogo bolje plaćeni.

I država, da bi rešila problem, nastoji da privoli mlade da se za njih opredele. Posle upisa u srednje škole, Vlada Republike Srbije je isplatila po pet hiljada dinara učenicima prvog razreda koji su se opredelili za deficitarna zanimanja i uključili se u dualno obrazovanje. Firme učenicima uključenim u dualno obrazovanje, daju platu u visini od 70 odsto minimalne zarade, što je oko 35 hiljada mesečno. Interesovanje učenika i kompanija je različito.

U Kikindi četiri firme, uglavnom iz metalskog sektora, sarađuju sa srednjom tehničkom školom „Mihajlo Pupin“ u dualnom obrazovanju, ali u Valjevu nema interesovanja građevinskih firmi za dualno obrazovanje.

Treba imati razumevanja za državu što nastoji da popuni deficitarne struke, ali tu ostaju nerešena pitanja kao što su uslovi rada i niske plate što je problem kojim raba da se bavi privredni sektor.

Sami učenici brzometno dolaze do stručnosti i prve plate što je dvosekli mač. U toku školovanja velika pažnja se posvećuje praktici, rukama, a malo umu. Teorijska i opšta naobrazba je zapostavljena čime se sputava njihov lični razvoj, formiraju se poslušni podanici, a ne kritički pripremljeni pojedinci koji unapređuju društvene odnose. Društvu je potrebno kritičko mišljenje baš koliko i argatovanje.

Zanimljivo je da se nigde ne objavljuju podaci, a još manje analize o socijalnom statusu učenika koji se opredeljuju za treći stepen stručnosti i za dualno obrazovanje, o njihovom prethodnom uspehu kroz osnovnu školu, o obrazovnom nivou njihovih roditelja, a nema ni podataka da li je i koliko njih nastavilo obrazovanje na fakultetima.

Učenicima koji su završili dualno obrazovanje, zbog nedostatka opštih i teorijskih znanja zatvoren je danji obrazovni put.

Njima je dualna diploma poslednja šansa da dobiju neko radno mesto koje im omogućuje da opslužuju neku mašinu i rade rukama. A koliko taj rad odljuđuje govori čuveni Čaplinov film „Moderna vremena“.

Očigledno je da socijalna stratifikacija ponajviše određuje kretanje kroz obrazovnu piramidu, a samim tim i nadmetanje za najunosnija radna mesta. Deca političara studiraju na prestižnim univerzitetima u Engleskoj i Americi, jer i politika se kao zanimanje odlično unovčava. I sam predsednik je nedavno izjavio da su se mnogi funkcioneri Srpske napredne stranke enormno obogatili.

Autor je profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.