Sudbina takmičara iz Matematičke gimnazije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Gospodine Krstajiću, kad je reč o ambiciji, postoje dve grupe ljudi, bez obzira na inteligenciju i obrazovanje.
   Oni koji imaju neku ideju šta bi hteli, i oni koji čekaju da im se kaže šta da rade.
   Među onima sa idejom, opet možemo da napravimo podelu na one koji guraju i one koji čekaju priliku da reaguju.
   Obično bolje prođu oni koji guraju.
   Nekom su takmičenja način da uvežbaju to guranje. Nekom neće pomoći.
   Ali sigurno nisu štetna.
   I sami znate da nauka nije trenutak inspiracije u dokolici.

2. Podržavam navedeni stav autora. Srećom, u vreme dok sa ja bio učenik te škole, većina nastavnika je kod učenika podržala širinu ličnih interesovanja i nemalo njih podstaklo nas je da na život gledamo kao na celinu u kojoj osim prirodnih nauka postoje i druge značajne teme od kojih zavisi zdrav i ispunjen život. Nadam se da je i danas tako, pa im želim svaku sreću i uspeh u radu.

3. Potpuno se slažem sa gospodinom Krstajićem. Ima tu još dubljih problema u Matematičkoj gimnaziji…

4. Zao mi je sto nemam dovoljno argumenata za ono sto svi znaju a to je da ne postoji sistem koji pravi razliku izmedju loseg, osrednjeg i vrhunskog. Sustina sistema je da prepozna, razvija i ulaze u kvalitet da bi mu kad tad kvalitet to vratio

5. Srbija je previse slabo razvijena, i usled manjka svojih naprednih proizvoda na trzistu, nazalost nema ni realne potrebe za talentima. Niko ne mari, pa ni profesori na fakultetima kasnije, to je cak i negativno, jer ih gaze kompleksi. Da li tako treba da bude? Naravno ne. Da li ce tako biti i u buducnosti? Verovatno da. Matematicka gimnazija mora da otvori transparentnost deci sta ih ceka kada zavrse… Mnogo je veca realnost SNS od IMO, IOI… 🙂

6. Takmičenja su izgubila svoj smisao. Pogledajte ključ za bodovanje u osnovnoj školi. Cilj je naučiti rešenja zadataka iz matematičke lista i zbirki SMS-a napamet. Već me je sramota da svoje učenike podstiče na takmičenja.

7. Moja ćerka je učenica MG (i do sada takmičarka sa odličnim rezultatima). Želim da dam doprinos temi iz još jednog ugla. MG je vrhunska škola (svakako sa manama o kojima se može diskutovati) koja obezbeđuje vrhunsko obrazovanje. Stavljati joj na dušu to što država i društvo nemaju „plan za posle“ nije korektno. Što se tiče takmičenja, pa i u sportu najbolji juniori često ne postaju najbolji seniori. Svoju ćerku vaspitavam da matematika i takmičenja nisu sama sebi cilj, već „trening“ za rešavanje kako naučnih tako i životnih izazova. Sa gospodinom Krstajićem se slažem da postoji opasnost da se „pregori“ u dobu školovanja, ali ne veća nego, recimo, kod prvog poslodavca (kapitaliste).

8. Šta znači uspeh posle završene škole, puno toga zavisi od sreće i sticaja okolnosti. Šta treba,da se pravi statistika života posle škole? U samoj MG ima dece koja se takmiče i ona koja to ne žele, ima ih ambicioznih i manje ambicioznih. Pošto mi je sin završio istu, znam da je uživao školovaći se u njoj i znam da je izašao sa odličnim zanjem iz nje. Sva ta deca su upisala tu školu zahvaljujući svom talentu i teško da mogu i postignu neke rezultate učeći napamet?Otkad se to matematika i fizika uče napamet?

9. Sjajan članak! Lepo ste sve objasnili.

10. Ovo je jedan od najgluljih argumenata koje sam čuo! Deca koja idu I bore se na takmičenjima će ući u karijeru kao borci i to je velika prednost.

    Šta sad rade? To nije do srednje škole, ali verovatno rade više i bolje nego njihovi manje vredni vršnjaci.