Stid će ih nadživeti: Sudija u penziji o „sramnom saopštenju Društva sudija Srbije“

Sudska vlast kao grana vlasti je ravnopravna sa zakonodavnom i izvršnom vlašću. Ta podela vlasti i postoji, po autorima saopštenja, da bi sudska vlast nadrasla društvene podele i svakom građaninu obezbedila nepristrasno i pravično suđenje.

Dalje, Društvo sudija konstatuje da postoje podele u društvu, te da su na jednoj strani studenti i građani koji ih podržavaju, na drugoj strani je deo građana koji se protivi studentskim protestima i zahtevima i na trećoj strani su građani koji se drže neutralno.

Zaključni deo saopštenja, i, rekao bih, njegova poenta je zaključak da sudska vlast „treba da se izdigne iznad svih svrstavanja i podela“, a ja dodajem, verovatno na olimpijske visine i da sudi kako navode, što bi narod rekao, a verujem i pojedine sudije koje su podržale studente, ostadoše živi i upisaše još jednu stranicu u istoriji beščašća srpskog pravosuđa.

Po suštini ovog saopštenja ispada da naše pravosuđe idealno funkcioniše, da nema mešanja izvršne vlasti u radu sudstva, te da je naše pravosuđe nezavisno i nepristrasno i da tu apsolutno ništa ne treba menjati, a da sudije samo treba da nastave kao i do sada sa svojom savesnom i nepristrasnom primenom zakona i deljenja pravde.

Sramno i bestidno u navedenom i slobodno citiranom saopštenju je baš to što su članovi Društva sudija Srbije i te kako svesni, kao i svaki sudija u Srbiji, da sudska vlast ne da nije nezavisna i ravnopravna sa izvršnom vlašću, već je ovoj potonjoj u potpunosti podređena. Preciznije i konkretnije rečeno, volja predsednika Republike za nemali broj naših sudija i tužilaca je zakon, a tabloid „Informer“ je „Službeni glasnik“.

Jedan od osnovnih zahteva studenata je uspostavljanje pravne države i funkcionisanje institucija, pre svega pravosuđa. Hrabri advokati, uprkos tome što je to protivno njihovim materijalnim interesima, podržali su studente i stupili u jednomesečni štrajk.

Društvo sudija Srbije je faktički ovim saopštenjem koje je po formi i na prvi pogled neutralno, suštinski protiv studentskih zahteva i na strani izvršne vlasti i predsednika Republike. To dalje znači da članovima Društva sudija odgovara postojeće stanje podređenosti sudske vlasti izvršnoj vlasti, jer u takvom sistemu lakše grade svoje karijere i ostvaruju privilegije.

Jedini častan izbor u ovoj društvenoj krizi je stati na stranu studenata i time pribaviti nedostajući moralni integritet i učiniti prvi korak ka stvarnoj sudskoj nezavisnosti.

U prelomnim istorijskim trenucima kada se odvija borba između dobra i zla, čovek od integriteta i dostojanstva mora biti na strani dobra, a ne stajati sa strane ili lebdeti u visinama i izigravati nepristrasnog i objektivnog arbitra.

Čuveni roman „Proces“ Franca Kafke se završava na sledeći način. Dva činovnika monstruozne države bukvalno kolju glavnog junaka romana Jozefa K. koji je sve to dozvolio jer nije pružao otpor totalitarnoj državi u kontinuitetu, od samog početka do kraja romana, već je bio popustljiv, neotporan na pritisak i krotak.

Dok ga ubijaju, Jozef K. izgovara reči: “ Kao pseto“, a roman se završava rečima: „Činilo mu se da će ga stid nadživeti“.

Autor je sudija u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.