Sudije i tužioci ne zasnivaju radni odnos

Ovi, kao i drugi državni funkcioneri, osim guvernera Narodne banke Srbije, nisu državni službenici, pa nemaju status zaposlenog u radnom odnosu kod poslodavca, što je predviđeno i članom 2 stav 2 Zakona o državnim službenicima.

Pošto taj status nemaju, ne ostvaruju prava iz radnog odnosa već prava po osnovu rada, koja se odnose na: radno vreme, odmore, odsustva, zaštitu, platu, naknadu plate… Takav status im je, još pre više decenija, odredio Ustavni sud Jugoslavije odlukom U-257 od 25. 7. 1987. godine, u kojoj se kaže: „Nosilac javne funkcije za rad na funkciji ima prava po osnovu rada. Nosioci funkcija imaju poseban status koji nije isti kao status onih koji zasnivaju radni odnos. Zato i prava koja ostvaruju po osnovu rada nisu prava iz radnog odnosa.“

Pošto je Srbija pravni sledbenik Jugoslavije, stav iz ove odluke u njoj deluje kao zakon jer se javna funkcija ne ugovara, kao radni odnos, već poverava izborom, imenovanjem ili postavljenjem od strane Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, visokog saveta sudstva ili visokog saveta tužilaštva.

Predlog zakona o sudijama sadrži odredbe o vrednovanju rada i materijalnom položaju sudija i predsednika sudova (čl. 34-47), čija sadržina odgovara njihovim pravima po osnovu rada. Ali, začuđuje član 12 koji ta prava vezuje za radni odnos sudija!

Ova konfuzija može biti otklonjena odredbom čiji je naslov Prava po osnovu rada sudija i tekstom Sudija ostvaruje prava po osnovu rada u skladu sa propisima koji se odnose na nosioce javnih funkcija.

Predlog zakona o javnom tužilaštvu nije u skladu sa samim sobom. U članu 38 stav 2 pravilno se navodi da vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac „odlučuju o pravima po osnovu rada javnih tužilaca i o radnim odnosima državnih službenika i nameštenika u javnom tužilaštvu“.

Međutim, član 56 ima naslov „Prava iz radnog odnosa“ a njegova sadržina glasi: „Nosilac javnotužilačke funkcije ostvaruje prava iz radnog odnosa u skladu sa propisima koji određuju prava iz radnog odnosa izabranog lica, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.“

Ova konfuzija može biti otklonjena odredbom čiji bi naslov bio Prava po osnovu rada i tekstom koji bi glasio Nosilac javnotužilačke funkcije ostvaruje prava po osnovu rada u skladu sa propisima koji se odnose na nosioce javnih funkcija.

Ako bi nosioci javnih funkcija bili u radnom odnosu, mogli bi i da štrajkuju.

Nedavno je takav štrajk bio u Savetu Republičkog tela za elektronske medije. Odmah potom je više desetina narodnih poslanika podnelo predlog Narodnoj skupštini za razrešenje članova REM-a, čijim glasovima je proglašen štrajk. Štrajk nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije bio bi razlog za njihovo razrešenje zbog teškog disciplinskog prekršaja.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.