Sujeta razara sve kriterijume

Povremene pogrešne interpretacije, iz sfere poslovnih događaja, smatrala sam posledicom nemogućnosti da ima tačan uvid u burna dešavanja svojstvena srpskoj poslovnoj zajednici u tranzicionim vremenima. A onda sam saznala ko joj je glavni izvor informisanja iz srpskog poslovnog džet-seta! Saznala sam i ko joj plaća troškove po beogradskim restoranima, gde ima prava da potpisuje račune.

I prestala sam da čitam njene tekstove. Jednostavno tu više nema kredibiliteta. Kako to u današnje vreme ide, pres-kliping službe vam dostavljaju tekstove o temama ili osobama koje su vam u sferi interesovanja. Ne morate više sami sve da čitate, a ostajete relativno informisani. Upravo tim putem stigao mi je i poslednji tekst iz Ružinog opusa. I vidim ponovo se bavi Miškovićem i Milkom Forcan. Po ko zna koji put.

Iako se više ne pitam čime je to izazvano, jer kao što rekoh, znam ko joj je izvor informisanja, ne mogu da se ne zapitam kako je moguće, čisto novinarski, pisati o nekom uporno, a da ga nikada niste ni kontaktirali, pozvali, postavili makar jedno pitanje. Da u vama ne proradi onaj novinarski nerv, da ne budem nerealna, pa kažem i savest, da razmenite makar jednu rečenicu s nekim kako biste imali lični uvid ili mišljenje o osobi ili temi o kojoj pišete. Verujem da se tome studenti žurnalistike uče na prvim časovima novinarstva. Odgovor je samo jedan.

Sujeta razara sve kriterijume, razara zdrav razum ako ne znate da je kanališete. Kompleksi izbijaju između reči i rečenica. Nije lako sakriti. A onda malo vraćam film unazad. Ruža nije pozivana na Deltine skupove, na Deltine pres-konferencije, na druženja sa medijima. I sigurno joj je to teško palo, što konstatuje u rečenici „njih otvoreno braniti moraju samo odabrani“. U slobodnom prevodu: Šteta što nisam i ja među odabranima.

Miškovićem je na neki čudan način opsednuta. Delimično i razumem. Ipak, vidljivo je da ga se i boji, pa vrlo dozirano i pažljivo komentariše. Našim razlazom se bavila, u najmanju ruku, kao da je bliski saradnik ili poznanik koji ima uvid u situaciju. Gostovala je u mnogim TV emisijama, pametovala u tekstovima. Nikad ni sa jednim od aktera tog sukoba nije razgovarala, nije imala apsolutno nikakav kvalitetan izvor informisanja. No, zašto bi je to sprečavalo da ispreda priče… Tada nisam reagovala, imala sam većih briga. Danas nemam.

Zbog toga i reagujem na njenu konstataciju da sam „umislila da ću mu, uz pomoć medijskih i marketinških stručnjaka iz predsedničkog kabineta, doći glave. „Nikada nisam pokušavala da „nekom dođem glave“, već sam se isključivo branila od pritisaka kojima sam bila izložena nakon ostavke na mesto potpredsednika kompanije. I na kraju, činjenica da me ne viđa, trebala bi da bude sasvim razumljiva. A gde bismo se nas dve viđale? Pored generacijske razlike, one su očigledne i po svim drugim parametrima. Nemamo ista interesovanja, nemamo isti krug prijatelja, a i srećom ne idemo u iste frizerske salone. Nikada mi se nisu sviđali zebrasti pramenovi.