Šumar ili kelner

Tako je Jura Stublić osamdesetih sanjario i pevao o mogućem životu. Jasno je, naravno, da snovi imaju osnov u stvarnosti pa je lako pretpostaviti koliko je stvarnost osamdesetih bila drugačija.

Onda su došle devedesete i ne napuštaju nas, bar ne nas u Srbiji. Kako bih danas mogao da sanjarim o mogućem životu na osnovu ovoga ovde i sada? Pa evo.

Zamisli život u zemlji gde predsednik države voli, kao većina normalnih ljudi, da sa svojom porodicom ide na letovanje i zimovanje.

Ok, upoznao sam i ja ponekog ko nije voleo jedno ili drugo, ali nikad nekog ko ne voli ni more ni planine.

Toliko nevoljenja od raznih okolnih naroda, strana sveta, političkih neistomišljenika pa do geografskih pojmova nije, ili bar ja ne znam, da je ikad viđeno.

Otud i ne čudi svakodnevna psihoterapijska ispovedna seansa, opet nikad viđena dosad. Kolektivnom terapeutu, sačinjenom od hipnotisanih i ucenjenih, kome se samoproglašeni gospodar obraća i samom treba terapija, te je ovo nešto potpuno novo u medicini, neka vrsta kolektivne psihoterapija koja, nažalost, ne daje rezultate.

Zamisli, dalje, život u zemlji u kojoj zlatno doba i ekonomskog tigra ne smenjuje najteža zima i najveći pritisci i to sve u jednom danu, ili najčešće na jednoj seansi. Zamisli, dalje, da živiš u zemlji u kojoj se planira da metro prevozi putnike i nije planiran prema debelim i sve debljim novčanicima investitora da vozi od nigde u ništa.

Zamisli da u toj zemlji političari razumeju da su obrazovanje i kultura resurs, a ne litijum.

Hej, Rade, na čemu si ti, pitam sam sebe. Sve što si nabrojao daleko je i predaleko kao i snovi Jure Stublića.

Zato ću se pod hitno vratiti, kako se to u kafani kaže, šumaru. Mislim na onaj vic koji se završava rečenicom: A onda dođe šumar i potera sve napolje, ili još bolje, dođe kelner sa plajvazom, blokčetom i čuvenom rečenicom: Šta smo imali, gospodo?

E pa, gospodo, evo rezultata onoga koji je toliko radio da ni more, ni planina, ni odmor, ni šnicla, ni deca, samo ljubav prema Srbiji, koja samo što nije izdahnula od tog grčevitog zagrljaja.

Srbija je 2012. godine imala oko 400.000 muznih krava, a 2022. godine 120.000 i uvozi mleko. Svaki put u Srbiji je plaćen bar duplo skuplje kad se uporedi sa cenom puteva u okolnim zemljama u sličnim geotehničkim uslovima.

Elektroprivreda Srbije, nekada izvoznik, sada je uvoznik i veliki potrošač našeg novca. Setite se samo VD Miće i bagera koji malo gori, malo se zatrpava pa otrpava, pa niko nije kriv, pa će Norvežani rešiti problem, ko da ga niko nije napravio no je doleteo s pticama selicama.

Razvaljeni, ispražnjeni od sadržaja sudstvo, javni medijski servis, parlament, slobodni izbori, politički život, dijalog. Ukinuta pristojnost, ljudskost, dobra volja.

Opustošena država koju velikom brzinom napuštaju mlade Srpkinje i mladi Srbi dok se Srbija valja u nacionalističkim glupostima, putinofiliji i sličnim nebulozama i okreće glavu ne samo od zla koje je radila drugima, nego i od zla koje čini sebi i budućnosti.

Jaaaaoooj, pa nemoj više da nas voliš. Idi, bre, negde na odmor, ne mora na more i u planinu, mada nisi zaslužio nimalo. Svakako ćemo mi platiti račun.

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.