Sumrak

Da li na pomolu je apokalipsa,
Ili nam se tô ukazuje sâm Bog?
A možda se upravo događa nešto čudovišno,
mračno, preteće strašno
Bez oblika i sadržine,
Bez pokreta i glasa,

Da li se zapravo rađa – nije se valjda formirao već?
Čovek otuđen, besraman, novi,
Koji u suštini nije što je do skoro bio,
Bez juče i sutra,
Bez cilja i smisla,
Bez duše, srca,
Bez imena,
Bez osećanja, bez sna
Bez estetskog i etičkog žara,
Bez otmenosti i nade,
Lišen stvaralačke dubine!?

I, uprkos svemu ovome danas,
zagledan u sebe, u nebo i zemlju,
u plamen tinjajuće porodične sveće,
da verujem ne želim i neću,
U odsustvo, nadam se pomaljajuće,
uporstvom delatno stvorene
individualne i kolektivne sreće.

Autor je profesor univerziteta

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.