Sunovrat radničke Rakovice

Povod za javljanje je tekst „Rakovički divovi trunu u rđi i zaboravu“ objavljen 1. maja u vašem listu Danas. Kao dobar poznavalac prilika u Rakovici, u poslednjih 35 godina, primećujem da je vaš prilog samo načeo veoma važno pitanje: zašto su propale rakovičke fabrike?

Prikaz u članku nije prikazao pravo stanje niti prave uzroke štrajka u Rakovici kada se išlo pred Saveznu skupštinu oktobra 1988. Ti događaji su bili početak raspada domaće industrije.

Radnički protest nije započet u IMR-u već u „21. maju“, koji je odabran za nosioca akcije zato što je u to vreme imao ugled veoma uspešne firme. Povod za nezadovoljstvo radnika nije moglo biti kašnjenje plata, koje su redovno isplaćivane na bazi stalnog rasta proizvodnje i imale tendenciju rasta.

Organizacija pobune bila je izvan fabrike a iskorišćeni su mladi radnici, dok su stariji smatrali da će ta akcija štetiti fabrici. Do danas nije otkriveno ko je bio organizator protesta.

Navedeno je da su protest organizovali direktori preduzeća, naprotiv, tadašnji direktor „Rekorda“ smenjen je zato što je sprečio svoje radnike da se priključe protestu, a na njegovo mesto je došao Lilić. Ivan Stambolić i Slobodan Milošević nikada nisu bili direktori firmi čije je sedište bilo u Rakovici.

O ovom događaju koji je bitno uticao na sudbinu fabrika u Rakovici prava slika je data u knjizi „Bila jednom jedna fabrika“ autora Filipa Grujića, koji je u to vreme bio generalni direktor „21. maja“. U knjizi je data slika rađanja, uspona i raspada fabrike koja je bila dostigla evropski nivo vođena sopstvenom pameću.

Filip Grujić, ekonomista, jedan od najuspešnijih srpskih i jugoslovenskih privrednika u drugoj polovini 20. veka, što su pokazali poslovni rezultati preduzeća u kojima je bio rukovodilac. Sa 36 godina života postavljen je na funkciju generalnog direktora „21. maja“ koju obavlja 11 godina. Za vreme dok je Grujić vodio fabriku, plate za svih 5.400 radnika isplaćivane su na vreme, nikad dana kašnjenja. Primera radi, u 1989. prosek je bio današnjih 800 evra za osmočasovno radno vreme. Porezi i doprinosi redovno su plaćani.

U tome vremenu postavljene su linije za godišnju proizvodnju 80.000 motora automobila „jugo 45“, postavljena je fabrika za godišnju proizvodnju 70.000 malolitražnih motora, proširena je i modernizovana fabrika alata i opreme, izgrađena Auto-kuća „21. maj“, obnovljeni su objekti i krug stare fabrike. Proizvodnja auto-motora dostigla je cifru od 180.000 godišnje, pripremljen je ekološki motor, izgrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, postavljen elektronski sistem zaštite fabrike, broj zaposlenih uvećan je za 2.400, pripremljene su linije za proizvodnju motora automobila „jugo florida“.

Realizovan je veliki broj projekata iz oblasti društvenog standarda. Kupljeno je 800 novih stanova, oronuli samački hotel pretvoren je u moderan hotel B kategorije sa komercijalnim sadržajima i teniskim terenima, rekonstruisana je vila „Javor“ na Zlatiboru, izgrađeni su fudbalski stadion, moderan amfiteatar sa 220 sedišta, diskont za prodaju životnih namirnica.

Bilo je to vreme velikog uspona fabrike koja je izrasla u moćan poslovni sistem, a talas uspeha početkom 1989. godine odneo je Filipa Grujića na funkciju potpredsednika Vlade Srbije.

Dvadeset pet godine nakon Grujićevog odlaska iz „21. maja“, ova fabrika doživela je potpuni sunovrat. Tranzicija je učinila svoje. Od nekadašnjih 5.550 radnika ostalo ih je manje od 30. Proizvodne hale su devastirane, skoro sva preduzeća su pod stečajem.