Priroda nam šalje upozorenje: Da li je vreme da građani uskrate vernost kompanijama koje se ne zalažu za održivo poslovanje?

Kad smo pomislili da iz borbe sa virusom izlazimo kao pobednici, sačekao nas je rat u Ukrajini, energetska kriza, a posledično i inflatorni udar.

Kada tome dodamo razorne zemljotrese i superćelijsku oluju sa kojom poslednjih dana muku muči ceo region, pametnom je to sasvim dovoljno da zaključi sledeće: osiguranje nam je preko potrebno.

Sve što se dešava poslednjih godina kao da predstavlja deo dobro osmišljene strategije s ciljem promocije osiguranja.

Dvadeset prvi vek je vek uvećanih rizika, koji po scenariju nastupanja liče na holivudski blokbaster. Ono što je do juče delovalo nezamislivo može se videti u nekom delu sveta, sa tendencijom prebrzog širenja na ostale delove globalnog sela.

Društveno odgovorno poslovanje, odnosno domaćinsko ponašanje građana nalažu da se rizik prebaci na osiguravača. Preduslov za to je da građani i kompanije postanu opismenjeni u pogledu osiguranja, što opet zahteva brižljivo osmišljenu strategiju.

Strategija upravljanja rizikom podrazumeva implementaciju osiguranja od rizika oluje, odnosno vremenskih nepogoda. U pitanju je prirodni katastrofalni rizik koji može biti obuhvaćen osnovnim ili dopunskim pokrićem, već prema tome koja vrsta osiguranja je u pitanju i šta je klijent ugovorio.

Imajući u vidu razornu moć superćelijske oluje, smatram da potrošačima treba objasniti da dileme nema. Ne treba se kockati sa svojom imovinom, naročitom sa onim što čini deo naše egzistencije.

Umesto da strahujemo da li će neko novo nevreme oštetiti krov na kući, da li će srušeno drvo pasti baš preko našeg automobila, odnosno ko će u tom slučaju nadoknaditi štetu, treba da investiramo u polisu osiguranja.

Ako znamo da se osiguranje stambenog prostora procenjuje na jedan evro po kvadratu na godišnjem nivou (!), jasno je da je u pitanju cenovno pristupačno pokriće, koje pruža miran san.

Što se tiče automobila, kasko osiguranje je sve zastupljenije u praksi i već prema tipu pokrića, koje utiče na cenovni rang, može da obuhvati i oluje. Što se tiče agrarne proizvodnje, oluja je obično dopunski rizik.

Summa summarum, klijent koji želi može da se zaštiti.

Šta je još bitno u vezi sa vremenskim nepogodama? Osim što je nesumnjivo je da ih treba obuhvatiti osiguranjem koje je cenovno pristupačno, razorna moć superćelijske oluje podseća na značaj uvažavanja ekoloških standarda i uopšte usvajanje mera kojima će se obezbediti tzv. zelena tranzicija.

Globalno zagrevanje koje ovog leta uzima danak dovodi do pojave vremenskih nepogoda kakve su doskora bile nezamislive za područje Balkana.

Ove nove oluje su invazivna vrsta. Podsetnik da se naš kraj promenio, da više ne poznajemo lokalno nevreme, da planeta boluje, a da su simptomi bolesti klimatske promene.

Stvar je u tome da ovo nije usamljeni slučaj i da se može očekivati njihovo ponavljanje. Zato što se prirodni katastrofalni rizici menjaju pod uticajem klimatskih promena.

Krajnji je trenutak da se kompanije zamisle nad time u kojoj meri njihovo poslovanje doprinosi narušavanju ekološke ravnoteže, tj. da započnu rad na implementaciji održivog poslovanja. Isto važi i za građane koji treba da uskrate vernost kompanijama koje se ne zalažu za održivo poslovanje.

Podsećanja radi, u EU uveliko postoje ESG standardi, prema kojima se kompanije razvrstavaju i koji utiču na to da li će kompanija moći da posluje na tržištu EU. Najzad, mi kao građani u svakodnevnom životu treba da usvojimo odgovarajuće mere štednje prirodnih resursa, odnosno da se okrenemo obnovljivim izvorima energije.

Dakle, priroda nam šalje upozorenje. Ekstremne vremenske prilike možemo očekivati i u budućnosti. One su prosto posledica klimatskih promena, kojima doprinose ne samo društveno neodgovorne kompanije, već i neodgovorni pojedinci.

Ovo više nisu obične letnje oluje koje brzo prođu i posle kojih ostane prijatno osveženje. Ovo je opasnost po život i imovinu. Ekonomski kolaps uzrokovan klimatskim kolapsom tj. rizicima novog doba zahteva odgovarajući paket osiguranja.

Autorka je redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.