Sutkinja sa stavom

U izdvojenom suprotnom mišljenju, sutkinja Latanci je ocenila da je za nalaze presude dato „nedovoljno obrazloženje ili da obrazloženja uopšte nije bilo“. „Smatram, takođe, da se većina sudija oslonila na nerelevantna razmatranja kako bi Šešelja izuzela od odgovornosti“, ocenila je Latanci i dodala da njene kolege iz veća nisu uzeli u obzir celokupne dokaze Tužilaštva, već su se „smišljeno fokusirali na retke dokaze odbrane“. Ona smatra da je Tužilaštvo dokazalo da je bilo sistematskih napada na civile u Hrvatskoj i BiH i da su zločini protiv čovečnosti počinjeni i u Vojvodini, odnosno u Hrtkovcima. Šešelj je, po oceni sutkinje Latanci, imao zločinačku nameru i fizički je počinio progon u Hrtkovcima „u obliku javnog i direktnog nipodaštavanja nesrpskih civila“ na mitingu u tom selu, 6. maja 1992.

„Imamo i sve potrebne dokaze za zaključak da je Šešelj podsticao zločine iz optužnice (sa izuzetkom pljačke) kroz svoje zapaljive govore, pozivajući jasno i direktno na proterivanje i prisilno premeštanje nesrba“, podvukla je Latanci. „Držim da je upotrebom tih termina, zajedno sa stalnim pominjanjem „genocida“ koji su Hrvati počinili u Drugom svetskom ratu i geslima „oko za oko, zub za zub“ i „osveta je slepa“, Šešelj preuzeo rizik da će biti počinjena ubistva, mučenje, okrutni postupci i razaranja kako bi bio postignut cilj udruženog zločinačkog poduhvata u kojem je učestvovao“, napisala je u suprotnom mišljenju sutkinja Latanci i naglasila da se posle čitanja presude većine sudija, „osećala kao da je bačena nazad, u vreme u ljudskoj istoriji, stolećima pre, kada su Rimljani, da bi opravdali svoja krvava osvajanja i ubistva svojih političkih protivnika u građanskim ratovima, govorili: Za vreme rata, zakoni zaćute“.

Flavija Latanci rođena je 4. oktobra 1940. godine u Adis Abebi. Kao beba završila je u engleskom koncentracionom kampu u Etiopiji zajedno s majkom, a njen otac je bio zatvoren u Ugandi. Bila je jedino dete mlađe od tri godine, koje je preživelo taj kamp. Od 1966. radi kao profesorka međunarodnog prava na brojnim univerzitetima u Italiji. U Haškom tribunalu je od jula 2007. Napisala je veliki broj knjiga i eseja o međunarodnom i humanitarnom pravu.