Suze Salaha i Karvahala

Lažna bolovanja ili kad radnici plaču u finalu Lige šampiona

Ostavite komentar


  1. Postovani gospodine Brikcu, u potpunosti podrzavam politiku nasih “polutana“ koji rade za minimalac ili pak za 40.000 dinara i naravno da svoj kucni budzet pune sezonskim/poljskim radovima. Argument – pa oni su izabrali taj i taj posao i za tu i tu platu – uopste ne stoji. U Srbiji je beda enormna, poslova nema, slabo su placeni i princip je “daj, sta das, pa cu nekako preziveti“. U sustini, zanemarujete da su ti ljudi vredni, da rade cak 2 posla – stalni/svakodnevni i sezonski. A vi im prebacujete sto se ne posvete samo jednom. Ponavljam, nemoguce je ziveti u Srbiji od jednog posla, mora i dodatn.Rado bi oni ostavili poljske radove zarad pristojno placenog posla, u potpunosti bi mu se posvetili, samo da od toga mogu da izdrzavaju sebe i svoju porodicu. Zapamtite-ti ljudi su vredni, rade ipak 2 posla.

    S postovanjem
    Strahinja

  2. Uzeh da procitam, racunajuci da je to onaj Misa Brkic. Medjutim, ovo je neka veoma razblazena varijanta, sa kojom sam se suocio prilikom njegovog gostovanja u sabackoj emisiji Dobar, los zao. Vreme je da prestane da prestane da nam se obraca, jer veoma kalkulise. Moracu da pregledam spisak 1000+, mozda se tamo preselio?

    1. Sasvim dobro zapažanje. Mislim da su se Vidojković i Kulačin pokajali što su ga pozvali. Ovaj Brkićev tekst mi je razjasnio stvar: Miša se priprema da konkuiriše za mesto Nebojše Krstića ili Lazanskog.

  3. Jako slabo od cuvenog ekonomskog novinara…..Poredjenja neumesna a i ekonomska racunca…..Pitanje za gospodina Brkica – “ Kako prehraniti porodicu sa 40 000 dinara “ ?….Mislite da radici vole da uzimaju dodatni posao i da odsustvuju sa radnog mesta, jer moraju da dodatno zarade na drugoj strani…..

  4. Čestitam na tekstu. A komentari koji podržavaju lažna bolovanja(prevaru) da bi se „radila 2 posla“ su upozorenje svakom kome padne na pamet da uloži bilo šta i da zaposli srpske radnike. Ja sam jedan od onih koji su se preevarili u proceni..radnici svakodnevno lažiraju bolovanja iz razloga koji su naivniji od dece koja daju opravdanje za kašnjenje na časove. Hitno uvesti mere za lažna bolovanja. Treba država da ih plaća od prvog dana, da uvede posebne inspekcijske službe, jer je ovo neodrživo!

  5. Radni sat u Srbiji 1e jedan evro alo jedan evro,osam sati hiljadu dinara 24hiljade mesecno.Gospodine Brkicu.?????????

  6. Vas tekst je neumesan, blago receno. Surov i bez empatije za ljude i njihove realne zivotne probleme.
    U postojecem neoliberalnom kapitalistickom ekonomskom sistemu, radnici su po definiciji gubitnici (robovi), a gladijatori su dobitnici.
    Stvari su tako postavljene sistemski.
    A ako su nezadovoljni, radnici nece dobro obavljati svoj posao. I ne samo u Srbiji. O tome nauka u menadzmentu govori vec bar 40ak godina.

  7. Положај радника који у фирми ради за минималац или мало више и положај фудбалера који игра на светском првенству су различити и Миша Бркић је много побркао лончиће кад ту разлику не увиђа. Наравно да је сваком фудбалеру веома стало да заигра на Мундијалу, макар се то и не одразило на његова тренутна примања. Играњем на том највећем такмичењу он себи обезбеђује промоцију и видљивост, а сваки гол који тамо да или добар потез који одигра подићи ће му за више милиона цену у следећем уговору који буде закључивао. С друге стране, повреда и одсуство са великог такмичења ће ту цену оборити, због тога и њехова туга и сузе.

  8. Greše svi komentatori koji tvrde da radnici koji idu na lažna bolovanja rade dva posla. Niko ne bi pravio pitanje da oni stvarno rade dva posla, odnosno da jedan pošteno završe pa odu na drugi. U ovom slučaju oni na jednom poslu zabušavaju pa za to vreme rade drugi. Na onom poslu koji rade „za stalno“ primaju deo plate koji im po zakonu sleduje iako ga nisu zaradili. Umesto njih u hali je radio neko drugi. Taj drugi je morao da podmetne grbaču i za ove što zabušavaju. I da se ne lažemo – takva praksa nema veze sa surovim kapitalizmom. Tako je isto bilo i u komunističko vreme. Isto su tako bežali s posla da rade na imanjima. Naravno, onaj ko je imao imanje da obrađuje. Svi ostali su morali da rade za oboje i da čuvaju posao koji im je bio jedini izvor prihoda.

  9. E pa kuknjava nad „zlehudom“ sudbinom tzv. poslodavaca je prevršila meru. Zašto ti jadni poslodavci ne reše da budu „radnici“ poput Kristijana Ronalda i rešen problem? Aha, ne mogu. A spočitava se bednicima koji ne primaju ni 200 bednih evra kod tih „poslodavaca“ jer – hoće da oni i njihove porodice prežive. Ako ikako mogu. Koliko „radnik“ K. Ronaldo zarađuje? Evo. Prema nekim istraživanjima Ronaldo zarađuje neverovatnih 6.583.000 mesečno, što znači da on zaradi oko 219.434 dolara dnevno, a za samo 1 sat Ronaldo zaradi 9.143 dolara, pa dolazimo do podatka da za 1 sekundu Ronaldo zaradi 152,38 dolara bez obzira da li spava, jede, uživa sa prijateljima ili trči za loptom. Za sekund taj „radnik“ zaradi mesečnu crkavicu prosečnog radnika u Srbiji. Koliko znoja, rada i napora treba da uloži naš prosečni radnik pa da mesečno zaradi koliko i „radnik“ Ronaldo za jedan sat? Sve i da taj bangavi, često bolesni radnik „proizvod našeg socijalno-zdravstvenog „sistema“) prolije deset puta više znoja od tog Ronalda to se neće desiti. I da plače poput „radnika“ Mohameda Salaha i Danijela Karvahala opet se neće desiti. Propovednici, reklameri, propaganditi kapitalizma su se već zagrcnuli u svom cinizmu. Ne pita Brkić zašto je esenesovština usvojila homicidni Zakon o radu? Zato što kapitalizam ne plaća rad već eksploatiše rad. I to krvavo od Tačerke i propalog glumca vestern filmova B produkcije onog Regana. ipak, radije ću poverovati jednom Krleži, no bilo kakvoj amoralnoj propagandi kapitalizma. Dakle: „Živimo pod prokletim i teškim teretom starinskih šema, otrcanih predodžbi, krivotvorenih slika o stvarnosti, i teško je probiti se kroz te mračne prostore što ih zamišljamo u patetičnom grimizu vjekova, oklopa, tradicije, odgoja i dresure, do nepo-sredne i jasne istine, da bi čovjek zapravo trebao biti čovjeku čovjek, a ne poslodavac, i da je ljudsko izravnanje tog nedostojnog odnosa prvi preduvjet svakog daljnjeg ljudskog razvoja i napretka.“ Znam da ovo razni brkići ne razumeju i da im se fućka na „utopiju“ i, da pri tom ne znaju (što je normalno) da je i kapitalizam nastao iz utopije. Nije pao s’ neba kao usud, kako moguli kapitalizma preporučuju. Nego, Brkiću, kopačke na noge pa trk za loptom u znoju lica svog, poput raznih „uspešnih“ „radnika“ i – eto miliona. Čemu pisanje reklama za kapitalizam i to za male pare?

  10. Kaže Miša Brkić „Mi smo nekako uvek spremni da se poredimo sa njihovim visokim platama, ali ne i sa našim skromnim znanjima i učincima.“ – plagira Vučićevu mantru o lenjim Srbima koju nam on prodaje već 6 godina.

  11. Ne znam da li ste po obrazovanju ekonomista, ali u krajnjoj liniji ne mora novinar ni da bude bas ovog profila obrazovanja da bi razlikovao vrhunski profesionalizam (strucni) od standardnog ( kvalifikovani). Fudbaleri u Liverpulu, Realu, Pari Sen Zermenu, Barceloni.. su nekolicina od najbolje selektiranih na stotine hiljada fudbalera u svetu. Njihove zarade su dobro placene, moze se smatrati i preplacene u odnosu na vestinu koju poseduju, a ciji je doprinos drustvenom razvoju vidljiv tek popodne i uvece kada se ostali pristojan svet odmara, koji je takodje pre podne prolio hektolitare znoja. Nisu oni ni priblizno vredni kao na primer jedan pekar, lekar, apotekar, ali drustvu oni sluze za RAZBIBRIGU i PRANJE NOVCA, pa im se daje vise nego sto vrede, a zato i „ginu na poslu“. Standardni profesionalci ili u nasem zargonu RADNICI, su najmanje placeni . Ne bi oni isli u NJIVE da nisu usred velike nuzde, jer su iz njih prethodno pobegli u fabrike. Njihova nadnica kod stranih poslodavaca u FIATU i SARTIDU sigurno im nije dovoljna za puko prezivljavanje pa su prinudjeni da PONOVO spas traze na onom mestu sa koga su pobegli. Ovu tezu ilustrujem cinjenicom da nijedan seljak koji je takodje pobegao sa NJIVE, ali kod poslodavaca u Austriji, Francuskoj, Svajcarskoj, Nemckoj, Svedskoj, nije uzimao navodno lazno bolovanje da bi dosao da obere jabuke u Srbiji. Jer je tamo pristojno placen, kao COVEK, standardni profesionalac. Bice da su ovde POSLODAVCI, lazni strani investitori pogubili kriterijume i ne razlikuju COVEKA od MAZGE, pa im se cak i BOLEST ljudi cini kao bojkot njihovog „znacajnog drustvenog polozaja“. Samo onaj ko je jednom u zivotu nahranio nekog radnika i stvarno zna nesto da radi, a ne presipa iz supljeg u prazno drustveno bogatstvo, zna da bez zadovoljnog radnika nema ni kvalitetne proizvodnje pa makar ceo tehnoloski proces bio robotizovan, Inace sto se tice onog Srbina s pocetka price koji je kao prevario nemacko socijalnog osiguranja i profitirao, uz ogradu da je svuda moguc neki izuzetak, ali tesko mi je da poverujem da jedan Srbin vara nemacki sistem, koji je najuspesniji na svetu, pre ce biti da sam NEMACKI SISTEM VARA, koristeci neku srpsku blentu. Od dugog zivota u socijalizmu mi smo naucili da mnogo toga koristimo besplatno, ali toga nema kod SVABE, on ce na kraju od izgubljenog Srbina to sve lepo oteti i to s KAMATOM.

  12. Mario Reljanović je sve objasnio o ličnom stavu Miše Brkića na sajtu Peščanika.

  13. Fudbaleri bar dva vojvođanska trećeligaša su pre desetak godina provodili deo priprema na sezonskim radovima sponzora kluba. Gazdama zafalilo radne snage, pa što da momci bacaju sate u teretani kad mogu da dižu i nešto korisno… #MišaBrkićApproved

  14. Od intelektualca se očekuje da bude objektivan, to jest da rasuđuje na osnovu argumenata a ne na osnovu predrasuda. Intelektualac, znajući nesavršenostv sveta, uvek treba da podržava pravdu i da brani onog koje slabiji u konfliktu sa neuporedivo jačim. Gospodin Brkić, ako je zaista ovo napisao, ovim se diskvalifikovao iz grupe intelektualno nastrojenih ljudi.

  15. Najbolji ,,utuk”na Brkicev lični stav je tekst Maria Reljanovica na Peščaniku-Suze predatorskog kapitala

Ostavite komentar


Lični stavovi

Naslovna strana

23. decembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Andrej Josifovski Pijanista, arhitekta i vizuelni umetnik

Danas čitam danas, da se ne bih osvrtao sutra.