Sva je prilika da blefira

Oprez: Predsednik Republike pokušava da balansira. Najpre, vremenski, pa onda i šahovski, taktički. Želi prvo da opet, kako-tako, dobije parlamentarne izbore uz učešće celine opozicije (i „opozicije“), pa da onda, ohrabren, konačno i formalno (pre)da KIM, u celini ili delom, pravdajući to – po ko zna koji put! – navodnim egzistencijalnim interesima ostatka Srbije. Bojkot opozicije, ma i delimičan, ne odgovara mu.

Stoga, nastoji da stvori privid: da on ipak nije baš toliko kruti autokrata, da je tobože spreman na osetno unapređenje – u stvari jedino na zanemarljivo krpljenje! – temeljnih izbornih pretpostavki i pravila. Ali NJegoš pevaše, za večita vremena: „Spuštavah se ja na vaše uže, umalo se uže ne pretrže. Otada smo viši prijatelji, u glavu mi pamet ućeraste“! Ovih dana Vučić navodno pristaje na dijalog, na nekakav hipotetički budući kompromis, a sva je prilika da blefira, odnosno da planira da ga na kraju izigra, računajući, istovremeno, da na sadašnjoj političkoj sceni opozicija i tzv. opozicija koračaju u najmanje pet kolona – i da ga ne mogu, tako razroke, pobediti.

Otuda, nije toliko odlučujući okrugli sto o ovdašnjoj bliskoj izbornoj budućnosti, koliko – prethodno – unutrašnji razgovor i dogovor same ortodoksne, demokratske, bar u jednoj tački međusobno – in spe – pomirene opozicije. Radi jedinstvenih, jasnih i javno saopštenih zahteva. Da ih i vlast i građani razgovetno i čitko (sa)znaju, imaju stalno na umu. Da budu odštampani i razaslati diljem Srbije. Da budu saopšteni u svim medijima!! On bi se tako doveo u situaciju da – pred narodom – odbija smislene i logične, za opštu dobrobit ponuđene solucije, da bude neprekidno u defanzivi, da mu se postavljaju civilizovani, savršeno opravdani a bespogovorni uslovi.

I predočavaju posledice neprihvatanja. Uz dobrodošlu međunarodnu, ekspertsku i drugu podršku, praćenu narastajućim talasom građanskih, studentskih i radničkih uličnih protesta, štrajkova, kao i parlamentarnih i ostalih blokada. Ne zapostavljajući ni sudski put zaštite od brojnih nepočinstava i nepravdi. Međutim, nema pregovora oko suštinske demokratije, svežnja zajemčenih, ostvarivih i delotvorno obezbeđenih osnovnih sloboda i prava, naročito oko najboljih evropskih izbornih standarda, legaliteta i legitimiteta.

U makazama između spoljnih i unutrašnjih, svekolikih sve širih i jačih pritisaka, kao i očekivanih latentnih sukobljavajućih strujanja u samom vladajućem partijskom bloku. U RASKORAKU IZMEĐU NEREŠENOG STATUSA KIM I SAMO KOZMETIČKI IZMENJENOG IZBORNOG PROCESA – vreme će ubrzano raditi za Srbiju i za, nadam se, njene odlučne i istrajne, najzad osvešćene građane. I neće se zbiti „Jesen patrijarha“, već oprolećena jesen jedne nove, uistinu evropski probuđene Srbije. Uz mudrost i odmerenost (ne i umerenost!), nipošto sporost i oklevanje. Sve u svemu, situacija je takva da pametniji (i hrabriji!) moraju do krajnosti da zategnu, pa ako pukne – biće krivi oni koji nisu blagovremeno popustili.

Autor je redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu