Što se ove vlasti tiče, za nju su izbori kao sklapanje braka bez predbračnog ugovora i bez mogućnosti razvoda.
Zato su proteste i shvatili kao prebrojavanje svatova. Kad se ispostavilo da ih je sa mladine strane (Srbija) više nego sa mladoženjine (predsednik Srbije) i da je partijska mašinerija ipak zatajila na zadatku (uterivanje u tor), mladoženja, kome je jedinom dozvoljeno da se švalera, odlazi u rodni grad mladinog bivšeg muža (Tomislav Nikolić), prekriva čaršavom ime omraženog konkurenta (SBB) na hotelu u kojem proglašava fiktivni razvod (od SNS) i ugovara veridbu sa budućim pokretom za nešto nešto, čime opet postaje bigamista uprkos najavi da će biti samo predsednik Srbije.
Znam, znam da zvučim kao špansko-turska serija ali, hej, ne pišem ja scenario, samo prepričavam siže sapunice koju pratimo već drugu deceniju.
Sad stižemo do novog zapleta: svatovi gorepomenutog bivšeg muža – ministarka, savetnica, poslanik – sledstveno davnašnjoj pretnji Tomislava Nikolića iz skupštinske klupe („jebaću mu mater na replici“) postaju oponenti svojoj, do nedavno sopstvenoj, vlasti.
Hoće li samo pokvariti svadbarsko veselje ili, po onoj da je osveta najslađa kad se servira hladna, bivši muž ima planove i mogućnosti za veći krš i lom – gledajte u epizodama koje slede.
Pa ipak, jedno je sigurno. Izvini, druže Lenjine, ali ovima glave neće doći mangupi u njihovim redovima, kako si ti predvideo. Jer – mangupa u njihovim redovima i nema.
Čak ni po onoj starinskoj definiciji „da će se mangupom smatrati sva ona stoka i domaća životinja koja luta kojekuda, a gazda joj je nepoznat“ (gazda odavno poznat svima pa i organima gonjenja) a naročito nema mangupa ako za mustru uzmemo one mangupe nijedne, šmekere i šmekerke, ukrase svake generacije. Ima samo baraba.
A barabe ne mogu ništa veće nego da budu puki svedoci. Eventualno zaštićeni svedoci u nekom, takođe samo eventualnom, sudskom postupku.
No, to što im glave neće doći mangupi u njihovim redovima, jer ih nema, ne znači da nama ne dolaze glave barabe kojih ima. Na poslednjem protestu (pu-pu, daleko bilo da je poslednji) ljudi su oko vrata nosili kartonske table sa imenima onih koji su bukvalno ili metaforično stradali od ruke ovog režima.
Imena i brojke stradalih u rudniku, školi, helikopteru, Savamali, Dunavu, Obrenovcu, Mladenovcu, u nasilju nad ženama… Vidimo se u čitulji je postalo novo Gde ćeš za Novu godinu.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.