Sve boje laži

Za prvu, SANU je potreban sud časti kako neki članovi poput Ocića ne bi nekažnjeno nanosili štetu drugima i samoj SANU. I za drugu, SANU bi trebalo da koristi podatke o citiranosti na doktrinaran način, kako neki, poput Ocića, ne bi nezasluženo postali članovi te, uz sve kritike, najuglednije kulturne i naučne institucije u Srba.

Ocić se u svom „odgovoru“ od 17. 01. 2019. ne brani od optužbe da je povredio sve moguće etičke kodekse, ne samo akademske. Prećutkuje i svoju WoS citiranost koju, za njegova života, čini 6 citata, od toga jedan od inostranih autora, a i taj negativan. Umesto toga on manirom tzv. Hegelove piljarice (one koja se, uhvaćena u potkradanju, brani pričom da je oštećena mušterija spavala sa okupacionim oficirima), poziva javnost i državne organe da stanu na put CEON-ovim (skraćenica Centra za evaluaciju u obrazovanju i nauci – prim. urednika)) ucenama, reketiranju, kriminalu i bogaćenju.

Nasedajući dobrovoljno na taj Ocićev trik pojasniću ukratko za čitaoce Danasa s kim smo sve spavali. Da, CEON je zaista ponudio SANU besplatan izveštaj o citiranosti kandidata u SCIndeksu – Srpskom citatnom indeksu. Učinio je to u doba kada je njegovo održavanje bilo sufinansirano od države i ne iz samarićanskih pobuda, nego iz moralne obaveze i da bi promovisao citiranost kao deo svoje misije. Učinio je to redovnim, a ne „putem kolege eksperimentalnog psihologa Aleksandra Kostića“ kako Ocić intrigira, ne propuštajući priliku da pomene i njega, zna se i zašto.

Ta ponuda CEON-a odavno nije na stolu, otkad se SCIndeks ne finansira iz naučnog budžeta. Prestanak finansiranja nije se dogodio jer je „pukla tikva“ kako Ocić, čuvar srpske pisane baštine, živo oslikava aludirajući na odnos dve lopovske družine. Mi tikve ni sa kim nismo sadili. Da jesmo ne bi novac predviđen za SCIndeks budžetom Vlade RS određene godine bio prosto-naprosto potrošen za nešto drugo. O tome je sve poznato (https://goo.gl/MiAzn7).

Ocić tvrdi da je po prestanku finansiranja CEON „samovoljnim i skandaloznim činom“ uklonio ogromne količine podataka, čime je naneta „velika šteta srpskoj nauci“, koja je „tim bahatim i nesankcionisanim činom od „zvezde u usponu“ preko noći postala – zvezda padalica!“ Malo je reći da je to masna laž. Svi ti podaci dostavljeni su Ministarstvu kako bi ih ono publikovalo gde već nađe za shodno (https://goo.gl/9jLKPW). Valjda Ocić očekuje da CEON treba da snosi troškove održavanja tih podataka neodređeni broj godina, do kraja vremena. Zar nije bilo dovoljno to što je to bez naknade činio dugih 12 meseci. Ocić je baš mogao da se obavesti o tome koliki su troškovi održavanja jedne naučne baze podataka. Uverio bi se da su veći od onih kada se na Youtube postavi snimak nekog kvazinaučnog skupa na kome se veliča nečija knjiga, lik i delo, zna se čiji, njegovi.

SCIndeks je, začudo, postupno povratio nekadašnji obim i ugled. Opstao je zahvaljujući pretplatama izdavača časopisa, njih preko 200, koji su CEON-u ukazali poverenje. Prema Ociću, to se dogodilo zato što im CEON pretio i ucenjivao ih. To isto činio je i Ministarstvu prosvete. Zanimljivo. Odakle samo ta moć jednoj NVO i to nakon što je prestala da učestvuje u kategorizaciji časopisa. Na kraju, Ocić, spasilac svega što je srpsko, lažni je spasilac časopisa Matice srpske. Niti je „odbijenica“ MS kojom se on diči ikada poslata CEON-u, niti je ikom u CEON-u poznato da je bilo šta slično sastavio Ocić, a ni to ko je Ocić uopšte. Kako su to onda prema njemu mogle biti pokretane „ceonovske psy ops ofanzive“!? Na Ocića se čak digla tolika vojska, da je, kaže on, kolateralna žrtva postao i jedan institut SANU. I kada je žrtva, Ocić je najveći. To se u literaturi već označava kao grandiozni narcizam. Stoji, takođe, da su komponente tog konstrukta egzibicionizam i sklonost manipulacijama.

Lažima i njihovom detekcijom bavio sam se u prošlosti ozbiljno, čak eksperimentalno. Naučio sam da razlikujem crne i bele laži, zatim i crvene i sive. Scientific American je Trampove nazvao plavima. SNS su pink. Ali, Ocićeve lagarije nemoguće je klasifikovati. Kako, pobogu, kada se on spušta u kloaku srpskog medijskog prostora, u jedan tabloid, da bi neki evidentno plaćeni pamflet proglasio CEON-ovim skandalom. Kada to pročitate i uklonite celofan, postaje vidno da sve što Ocić nudi ima braon boju.

Nije moje da se bavim komunalnom higijenom. S Ocićem neću polemisati, sem ako on svoje psovke na račun CEON-a i „ceonNOVACA“ (dražesne li doskočice) ne readresira na mene lično. Ali, neće on to. Zadržaće se na CEON-u znajući da zakoni Srbije ne poznaju institut uvrede pravnog lica. Organizacije navodno ne mogu imati duševne patnje. Mogu jedino da trpe materijalnu štetu, a šteta koju Ocić pokušava da nanese CEON-u ne može se dokazati jer ne postoji. Niko ozbiljan, a svakako ne naši sadašnji i potencijalni partneri, ne drže do njegovih denuncijacija više nego do lanjskog snega.

Autor je predsednik CEON – Centra za evaluaciju u obrazovanju i nauci