Sve je isto, samo Maje nema: Kako se sa povratkom opozicije u parlament vratio rečnik uvreda

Iako se na trenutak moglo pomisliti da će parlament biti civilizovaniji, da će politički dijalog, u odsustvu naprednjaka Kebare, Langure i Filipovića, biti argumentovaniji, da će se Kodeks ponašanja poslanika poštovati dosledno, nova postavka parlamenta brzo nas je vratila u surovu realnost.

Sa povratkom opozicije u skupštinske klupe vratio se i rečnik uvreda, a čak dva puta za dve nedelje atmosfera je bila na ivici fizičkog obračuna. Vratila se i priča o stranim plaćenicima, izdajnicima, bivšem režimu, Vuk Brankovćima, žutim lopovima koji su očerupali sve pa i svoju stranku.

Uprkos tome što i ovaj saziv parlamenta po atmosferi podseća na stare, ima i nečeg novog. Nestala je ženska solidarnost, pa tako sada imamo situaciju da potpredsednica parlamenta Sandra Božić, naprednjakinja gotovo prednjači u seksizmu, optužujući koleginice iz opozicije da se nude naprednjacima. Kuriozitet je što to čini osoba koja je na čelu ženske parlamentarme mreže.

Nov je i Vladimir Orlić, predsednik Skupštine Srbije, koji je čini se baš biran po receptu Srpske napredne stranke.

Ne čuje i ne vidi ništa, što dobacuju njegove kolege iz naprednjačkih klupa, opoziciji. Ne smeta mu kada Milenko Jovanov poručuje Srđanu Milivjeviću da je „mleo pse u pljeskavice, a sad bi da melje ljude u ćevape, kada Borislavu Novakoviću preporučuje da popije lekić, kada Dalibor Šćekić poziva Tatjanu Manojlović na oralni seks, ili kada ministar Mali psuje Draganu Rakić.

Da je Orlić pravi čovek na pravo mesto govori i to što je vrlo budan kada treba dati opomene, isključiti mikrofon i oduzeti reč opoziciji, isto onako kako je činila Maja Gojković, pred izazak opozicije iz parlamenta. To revnosno radi i sve uz propratne savete pažljivog starešine kako treba da izgleda lepo ponašanje u skladu sa skupštinskim kodeksom.

U novom sazivu parlamenta nova je i brojnija opozicija, složnija nego ranije, koja kada god ima prilike, sa ili bez mikofna nastoji da na uvrede vrati uvredama. Da, poput Zorana Lutovca, na prozivke o „primercima „, pozove da se utišaju „primati“, ili da opozicija na psovke ministra finansija odgovori etiketama da je on nasilnik, lopov i sileđžija.

Greška bi bila, međutim, reći da atmosera u aktuelnom palamentu nikada nije bila gora i naelektrisanija. Jer svega smo se u trideset godina višestranačja nagledali – tuče poslanika, čupanje mikrofona, polivanje vodom, gađanje cipelama. Sve u cilju razvoja parlamentarizma. Nažalost u razvijanju parlamentarne debate, dnevni red je do sada uvek ostajao u zapećku. Tako je i danas.