Sve je "Služba" i njen koordinator

A reč je o u Evropi jedinim nereformisanim komunističkim tzv. službama bezbednosti.
Na primeru izbora novog predsednika Olimpijskog komiteta, dobili smo još jednu potvrdu, da je pravni sistem u ovoj zemlji razoren i suspendovan. Da živimo u zemlji u kojoj ne postoji država sa svim njenim institucijama i atributima. Stvoren je sistem u kome je izvršna vlast u isto vreme i zakonodavna i sudska. Jer nema suda dok vlast ne presudi, nema posla dok te vlast ne zaposli, nema kulture bez pečata vlasti, niti sporta a da mu vlast ne predsedava. Tvorci tog sistema su ljudi iz nereformisanih tzv. službi bezbednosti još iz komunističkih vremena. Ne računajući Severnu Koreju, u svetu ne postoji sličan primer. Jedan od Miloševićevih šefova DB nedavno je decidirano ustvrdio: „Kakva demokratija, kakve partije i izbori? Sve je „Služba“. Ona je u ovoj zemlji jedini „kontinuitet“…

Izborna komisija SOK-a (a ne OKS) saopštila je u petak da su odbijene predsedničke kandidature Mitra Mrkele i Božidara Maljkovića i da je jedini kandidat, a to znači i novi predsednik Ivan Todorov, predsednik DŽudo saveza a stalno zaposlen na visokoj funkciji u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA). Na dan kada je isticao rok za podnošenje kandidatura, u novinama je osvanuo naslov: „Niko neće na crtu Todorovu“. Ispostavilo se da niko ne može a ne da neće. Jer Todorov je jedini čovek ne u Srbiji, već na celoj planeti, koji ispunjava uslove konkursa. Te uslove je još 2008. po svojoj meri ugradio u Statut (što je pravni nonsens) tadašnji sudski dokazano uzurpator funkcije predsednika Ivan Ćurković. On danas kaže, da je to urađeno da na mesto predsednika ne bi došli ljudi koji nemaju sportski pedigre. Mislio je naravno na Filipa Ceptera koga je pravnim nasiljem smenio. Kako je onda odlazeći predsednik Vlade Divac, dva puta biran iako nije ispunjavao te statutarne kriterijume? Sve je to aminovala „Služba“ kao što je i izbor Todorova dozvolio aktuelni „koordinator“ svih službi, ne obazirući se na očigledne pravne nelogičnosti, primedbe, kritike pa i zahteve nekih saveza i pojedinaca da se uslovi promene, jer samo fali slika onoga kome su namenjeni. To dakle nije izbor već postavljanje predsednika.

Sve se na ovom svetu promenilo i menja, brzinom koju je teško pratiti, od pada Berlinskog zida odnosno, komunizma. Samo se u Srbiji ne menja „Služba“ tj. UDBA, DB ili danas famozna BIA. I ne samo da se ne menja, nego čvrsto drži u svojim rukama sve ključne pozicije u propalim državnim institucijama, u medijima, pa evo i u sportu. Dovoljno je da si u njenoj službi, da se ni po čemu ne ističeš, ni o čemu ne izjašnjavaš, ni za šta ne zauzimaš, nikome ne zameraš i doći će red na tebe za važnu funkciju. I dalje će SOK imati predsednika koji niti hoće, niti ume, niti sme da u našoj olimpijskoj kući uspostavi sistem u skladu sa savremenim kretanjima u sportu, kao jednom od najvećih biznisa u svetu. I dalje će njegova najvažnija uloga biti da savezima distribuira novac iz budžeta Vlade Srbije namenjen sportu. Postoji naravno i ona „patriotska“ uloga predsednika koja se najviše ispoljava u čestitkama osvajačima medalja. A zapravo najbitnija i najunosnija uloga za sve predsednike koje već više od pola veka bira „Služba“ jeste predstavljanje sporta u inostranstvu, lepa i bogato aranžirana putovanja na velike svetske sportske manifestacije.

Stanje zdravlja srpskog društva je dakle beznadežno. Jer najmanji je problem to što nam je „Služba“ uzurpirala sport. Ona pod rukovodstvom „koordinatora“, demonstrira svoju moć gotovo svakodnevno u svim oblastima života. Od rušenja Savamale, tabloidnim uznemiravanjima građana svake vrste, ukidanjem slobode medija, sudskim oslobađanjem svojih ljudi od odgovornosti za likvidacije ili pokušaje likvidacija političkih protivnika, fingiranjem atentata i državnih udara, do upravljanja sportom. Znate li kako se svuda u svetu zove sprega kriminala, policije i politike? To je Mafija, za koju ne važi etika odgovornosti Maksa Vebera, već isključivo etika uverenja Karla Marksa.

Ima u srpskom društvu i demokratije, na čijim principima su „službini“ aktuelni vlastodršci i uzurpirali vladavinu nad svim građanima Srbije. Samo ta demokratija je upečatljivo deklarativna i šljašteće dekorativna, poput novogodišnje rasvete u Beogradu.

Autor je sportski novinar