Sve što niste hteli da znate o litijumu

Bahata i samodovoljna vlast je i oko ovog projekta doprinela stvaranju nezdrave klime i produbljivanju podele u razjedinjenom društvu. Uplašen masovnim protestima predsednik je preko vlade zaustavio projekat, da bi ubrzo u svom stilu izjavio da je vlada pogrešila.
Pošto su prošli izbori, i pošto je dobio podršku kolonijalno zainteresovanih EU, SAD, Nemačke i Britanije, a RT verovatno dogovorno objavio nacrte studija, predsednik kreće u odlučujuću bitku za projekat Jadar, procenjujući nesposobnost i razjedinjenost ekoloških aktivista i opozicije, energiju masovnih protesta i angažovanost dela stručne javnosti.

Ohrabreni RT agresivno nastupa gotovo svakodnevnim saopštenjima da se protiv njega vodi kampanja, osporavajući kritičarima projekta stručnost, preteći tužbama. Prorežimski mediji, analitičari i spineri počeli su orkestriranu kampanju protiv kritičara projekta. Za prvog bojovnika predsednik je odredio svoju vernu sledbenicu Anu Brnabić.

Nije srpski paradoks što je Ana, kao premijerka, 2022. godine zaustavila projekat Jadar govoreći – „ukidanje projekta Jadar je ispravna odluka i govori o tome da slušamo naš narod“ – a sada je nezadrživi borac za njegovo vaskrsenje. Tada je tako odlučio uplašeni predsednik, a ona kao poslušnik formalno sprovela.

Nekompetentna, bez autoriteta i totalni laik za ekonomiju, rudarstvo, geologiju, tehnologiju, biologiju, zaštitu životne sredine, poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, ona se ne skida sa javne scene objašnjavajući naciji značaj projekta umesto nadležnih ministara. Iz SNS ešalona klimoglavaca i uvlakača predsednik je izvukao nekompetentnu Anu zbog njenih neograničenih mogućnosti nastupanja i fraziranja.

Njeni biseri, izmišljotine i humorističke konstrukcije su brojni. Omiljena floskula joj je da bi za Srbiju litijum bio ono što je za Norvešku nafta, odnosno da je litijum nafta 21. veka, i da bi Srbija za kratko vreme postala bogata i napredna, „srpsko čudo“. Prema RT-u Srbija bi od litijuma godišnje prihodovala 180 miliona evra, što predstavlja 1% budžeta Srbije. Od poreza na naftu budžet Norveške je prošle godine prihodovao 41 milijardu evra, što je 227 puta više od litijumskih 180 miliona evra preporođene Srbije.

Naftnim bogatstvom Norveške upravlja državna energetska kompanija. Profit ne uzima strana kompanija kao što planiraju Ana i srpski spasilac RT.

Norveški penzioni fond je najveći penzioni fond na svetu sa 1,62 biliona dolara, koji je prošle godine za građane, svoje akcionare, ostvario profit od 223 milijarde dolara. Fond puni džepove svojih građana, za razliku od PIO Srbije i predsednika koji svojim građanima iždžepariše penzije i zaboraviše da vrate kad Srbija posta ekonomski tigar.

Prećuta Ana da je norveški penzioni fond već isključivao RT iz svog investicionog portfelja zbog ogromne ekološke štete u Indoneziji, da sada razmatra da proda svoj udeo u RT zbog uništavanja šuma u Amazoniji, da se pred britanskim sudom nalazi tužba zbog zagađenja vode i trovanja ljudi uranijumom, olovom i živom na Madagaskaru i da je samo u Kvebeku u poslednjih 15 godina RT imao preko 100 ekoloških prekršaja.

To nisu stare već nove afere, upozoravajuće za javnost, ali ne za vlast i lobiste RT-a. Manir i aljkavost RT je demonstrirao u Srbiji i pre otvaranja rudnika. Toksična voda (isplaka) iz istražnih bušotina je uništila useve na njivama. Opštinsko javno tužilaštvo u Loznici podnelo je krivičnu prijavu. RT je platio odštetu i savetovao vlasnicima njiva da ne obelodanjuju slučaj.

Profesor univerziteta Aleksandar Jovović, prezenter studija RT-a, i dalje tvrdi da ta voda nije toksična. Predsednik naručuje dolazak u koloniju političara i eksperata iz EU (prvenstveno Nemačke), koji nam dobronamerno preporučuju da vadimo litijum, da bi ga i oni uzimali, jer ne mogu brzo kao mi da počnu da vade svoj.

I da će biti sve pod ekološkom i tehnološkom kontrolom kao što kontrolišu zagađenje Bora i Smedereva kad uzimaju naš bakar i čelik. Profesor Jovović je rekao da „ljudi koji tamo žive imaju apsolutno pravo da se bune …i koriste sve metode… jer njihov život će se menjati“.

Profesor više tako ne govori, ali kaže da „mi generalno nemamo poverenja u kontrolu takvog postrojenja“ i da „nedostaje u projektu cart-benefit analiza, i Srbija ne zna šta je dobit, a šta su troškovi“. Sa godišnjim prihodom od 180 miliona evra, čija je procenjena vrednost upitna, Srbija ne može postati bogata, kao što nisu postali ni Argentina, Čile i Kolumbija, koji imaju daleko više litijuma koga odavno eksploatišu. Srbija je siromašna i zaostala kolonija bez institucija, sa podeljenim i apatičnim društvom i političkim sistemom koji generiše lošu društvenu klimu, podele, poltronizam, nekompetenciju, korupciju, divlje bogaćenje i nesposobne kadrove.

Za razliku od Norveške koja je i pre nafte bila sređenija i kultivisanija, u kojoj kralj i predsednik ne dele narod, premijer(ka) ne vređa poslanike, psuje i udara mikrofon u parlamentu, u kojoj se članovi kraljevske porodice mešaju sa narodom, a alavi političari nisu zauzeli luksuzne stanove i vile.

Mantra da prihod od 180 miliona evra može da stvori prebogatu Srbiju je nebuloza. Svi dosadašnji pompezno najavljivani projekti nisu mnogo obogatili Srbiju. Primer iz rudarstva: Iz Bora se ruda bogata bakrom (preko 16%) i zlatom bez ikakve prerade izvozi. Umesto upitnog prihoda od 180 miliona evra Srbija može da prihoduje toliko ili više iz stalno rastućeg IT sektora, iz proizvodnje RHE Bistrica (koja se može izgraditi u roku ne dužem od realizacije projekta Jadar) ili RHE Đerdap 3, iz lanaca za finalizaciju bakra i čelika iz Bora i Smedereva, ili uštedom u javnim nabavkama.

Jorgovanka Tabaković je još 2012. god. izjavila da se na javnim nabavkama može uštedeti 800 miliona evra. Ekonomski analitičari misle da sada ta ušteda može biti veća, možda i dvostruka. Tvrdnja vlasti i RT da projekat ima potencijal proizvodnog lanca baterija i električnih automobila („dodatne investicije između 11 i 12 milijardi evra“) je propagandna mantra, jer taj lanac ne bi finansirao RT i ne treba ga bukvalno vezati za program Jadar.

Srbija već ima, nezavisno od RT, u planu dve fabrike baterija, jednu delimično završenu u Subotici, i drugu planiranu u Ćupriji, i početak proizvodnje električnih automobila u Kragujevcu. Takvi lanci postoje i u Evropi bez korišćenja sopstvenog litijuma, npr. u Nemačkoj i Mađarskoj u kojoj su kineske i korejske firme planirale i počele da grade pet fabrika baterija, a BMW i BYD fabrike električnih automobila, iako Mađarska nema litijum.

Mantru vlasti i RT da će 180 miliona evra godišnje učiniti Srbiju prebogatom zemljom progutali su i kritičari projekta, osporavajući ga prvenstveno sa ekološkog aspekta. Za ocenu opravdanosti projekta važno je da on nema preveliki ekonomski značaj, a sa uticajem na životnu sredinu, on nema proklamovanu opravdanost. Istupajući skoro svakodnevno Ana ređa bisere.

Otkrila je da Jadar sadrži 10 -12% svetskih rezervi litijuma, što je osam puta više od procenjenih 1,5%, na čemu su joj RT i otadžbina zahvalni.

Ljude iz G.Nedeljica i 15 km udaljene Loznice umirila je informacijom da je rudnik litijuma od američkog grada Šarlota udaljen samo 45 km, zaboravivši da kaže da rudnik nije otvoren. Predsednik i „Politika“ kažu da je Ana mnogo napredovala. Napredna Ana je verovatno čitala brojne tekstove eksluzivnih autora „Politike“ V.Marinkovića i D.V. Stankovića, koji pre Ane otkriše da je „litijum nafta 21.veka“, da će nam zbog litijuma doći Mercedes i Dženeral Motors, da Mađari prihoduju od fabrike baterija koja nije ni izgrađena, da među kritičarima projekta ima džihadista, da bi Jadar bio najveći proizvođač litijuma u Evropi, da se litijum u Srbiji može eksploatisati lakše nego u Boliviji, Argentini i Čileu, da Srbija ima lidera koji ima viziju razvoja za narednih 50 godina…

U međuvremenu je vizionarski domet lidera prešao preko 50 godina, jer su mu se ukazali leteći taksiji i male nuklearne elektrane. Međutim taj rekordni domet previzionarila je Ana izjavivši: „Da li ćemo u ovom veku uvoziti baterije koje će pokretati apsolutno sve u narednih 100 godina – od električnih automobila do energetskih postrojenja“.

Niko u svetu, sem vizionarke Ane, ne zna kakve će biti baterije i automobili za 100 godina. Da li će Srbija u tih 100 godina zadržati nedostižnu prednost stečenu našom genijalnošću i prvom i jedinom fabrikom LFP baterija u Evropi? Ušavši detaljno u tehnologiju i konstrukciju baterija Ana eksluzivno otkriva da je srpski „Eleven Es“ u Subotici prvi u Evropi uspeo da razvije LFP bateriju i preporučuje naciji da pročita intervju sa direktorom Nemanjom Mikaćem, jer „Srbija ima pamet i već je krenula, zahvaljujući genijalcima kakav je Nemanja, u proboj u ovoj industriji“.

U uspavanoj Evropi, koja kasni za Anom i Srbijom, kineski CATL već isporučuje LFP baterije Stellantis -u, BMW-u i Tesli i gradi fabrike u Nemačkoj i Mađarskoj, u kojoj proizvodnja počinje 2025.god. Iz intervjua sa Mikaćem se vidi da Ana ne razlikuje pravi razvoj baterija od razvoja tehnologije za njihovu proizvodnju. Baterije LFP (litijum-gvožđe-fosfat) su osmišljene i razvijene u Kini od 2008. do 2010.god, a ne u „Eleven“-u.

„Eleven“ je u svom razvojnom centru razvio konstrukciju i sopstvenu tehnologiju za njihovu masovnu proizvodnju i za sada samo šalje uzorke potencijalnim kupcima. Uspeh „Eleven“-a u razvoju proizvodne tehnologije je veliki, pogotovo što je postignut u tehnološki zaostaloj Srbiji. Mikać kaže da „Eleven“ za svoje LFP baterije kupuje preko 30 komponenti, od kojih najvažniji litijumkarbonat sintetizovan sa gvožđefosfatom uvozi iz Kine. Ana koja, za razliku od protivnika projekta, ume u periodičnom sistemu da nađe litijum, kliče da u LFP bateriji nema nikla, ne znajući da nema ni kobalta ni mangana.

Shvatajući značaj litijuma Ana bi ga kopala i u Beogradu (izuzimajući Dedinje), ako ga čuvar zelene planete RT pronađe. I Nemci bi kopali litijum oko Berlina kad bi ga pronašli, kaže Ana.

Nemci to ne mogu jer im predsednik Republike i predsednik Bundestaga nisu vizionari i nemaju iskustva u kopanju i betoniranju kao Vesić, Šapić i predsednik. Kratkovidi, ne vade ga iz termalne vode u dolini Gornje Rajne, a kamoli da rudare iz planine. Čekaju naš iz Gornje Nedeljice.

Retrogradni, ne ruše i ne sele sajam iz Berlina, ne prave novi već renoviraju Hitlerov olimpijski stadion, ne ruše TV toranj na Alexanderplatz-u koga podigoše komunisti Istočne Nemačke, ne ruše u ratu oštećeni Rajhstag, kao mi Generalštab, ne ruše Siemensstadt sa predratnim Simensovim fabrikama, ne ruše grad i prave Berlin na vodi iako Berlin ima više divnih jezera. Škrti i neinventivni, nisu se prijavili ni za Expo 27, izbegavajući borbu sa Srbijom i Amerikom.

Osokoljeni RT gotovo svakodnevno odgovara kritičarima projekta. Odgovor profesorki Dragani Đorđević na tekst „Eksploatacija litijuma u Nemačkoj iz podzemnih voda bila bi najčistija, a iz Jadra najprljavija“ je imbecilan i pokazuje da RT ne poštuje ni stručnu ni širu javnost.

Imbecilno je tvrditi da eksploatacija iz podzemnih voda nije čistija od rudarenja i prerade jadarita, jer nema rudnika, rudarenja, postrojenja za preradu rude i otpadne vode, kiselina, zaštitih zidova, deponije otpada, skupe infrastrukture, teških vozila, degradacije zemljišta, uništenja biodiverziteta, prašine, buke. Odgovor na profesorkin navod da „nigde u svetu ne postoji rudnik u naselju i na plodnoj zemlji punoj vode“ je insinuacija.

RT insinuira da postoje rudnici u naseljima, ali ne kaže da su ti rudnici otvarani u prošlosti kada ekologija nije imala današnji značaj. Jadar nije projekat iz prošlosti. RT ne navodi ni jedan primer rudnika litijuma koji će biti otvoreni u Evropi u naseljima i na plodnoj zemlji bogatoj vodom, koja nije ranije degradirana rudarenjem, bez protivljenja javnosti. Osim u koloniji Srbiji RT neće otvoriti ni jedan rudnik litijuma u Evropi. On i dalje neguje neslavnu reputaciju.

U intervjuu izvršni direktor projekta Jadar, Čad Blevit, nije znao da kaže koliko bi se dnevno koristilo sumporne kiseline. Moram da pogledam, kaže. Da li stvarno ne zna, ili laže? Bilo jedno ili drugo strašno je i jadno, čovek vodi projekat. Č. Blevit je bio menadžer RT-a u Gvineji u kojoj je RT podmićivao političare i morao u Americi da plati kaznu od 15 miliona dolara.

Ceneći razum svoje javnosti predsednik joj saopštava da su projekat izminirale dve zapadne (!) službe, ali naravno ne saopštava koje službe, ni imena domaćih špijuna i izdajnika. Večito zahvalna predsedniku, Londonu i RT-u, Ana odrađuje poverenje, jer sem Srbije ne postoji zemlja u svetu u kojoj bi ona mogla biti premijer i dobiti Jovankinu vilu, da se ne stiska u svom dedinjskom stančiću od 328 m2.

Objašnjavajući naciji da bi u Jadru sve bilo čisto jer je „rudnik dole, ima samo dva okna, za ulaz i izlaz“, zaigrana Ana preskače ono „gore“, deponiju otpada, postrojenje za preradu rude, infrastrukturu i sve ostalo na plodnoj zemlji od nekoliko stotina hektara. Društvenog dijaloga nema, litijumski rat se rasplamsava. Sa jedne strane predsednik osokoljen i guran od kolonijalno zainteresovanih EU, Nemačke, Britanije i SAD, raspomamljena Ana, kompromitovani RT i angažovani profesori, instruisani papagajski mediji, dvorski analitičari i spineri, i sa druge strane uplašeni meštani, ekološki aktivisti, deo stručne i ekološki svesnije javnosti, SANU, nesposobna opozicija.

Prva strana je logistički jača i organizovanija, bliža pobedi. Druga strana je slabija, neorganizovana i naivna i skoro isključivo igra na ekološku kartu, što vlasti i RT-u odgovara, jer će napraviti studiju koja će pokazati da je projekat ekološki prihvatljiv. Nema cart-benefit analize, dobit od rente i poreza nije ekonomski značajna, a mantra sa produženim lancem proizvodnje je providna, jer se takav lanac može uspostaviti bez direktne veze sa rudnikom.

Takav lanac je već započet u Srbiji (fabrike u Subotici, Ćupriji i Kragujevcu), a u Evropi takvi lanci već duže funkcionišu bez sopstvenog litijuma. Iako je Srbija zemlja čuda, neverovatno čudo bi bilo da ona bude prva kolonija u svetu i istoriji, koja je postala ekonomska velesila i tehnološki džin obogativši se od bedne rudne rente koju je sama odredila i ograničila.

Autor je diplomirani inženjer

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.