Sve su stranke Dačićeve

Zašto, ako je SPS najstariji politički brend u Srbiji, naslednik Saveza komunista, navodni sledbenik ideja Filipa Filipovića, Dimitrija Tucovića, Dragiše Lapčevića i Svetozara Markovića.

Zašto bi takav kolenović nudio saradnju najmlađem detetu srpske političke scene, suzi koja nema roditelja, stranci bez ideje i ideologije. Zašto bi nudio saradnju bilo kome?

Ako sve to ima, zašto nije na vlasti? Apsolutnoj?

Očigledno da ideje, brend i nasleđe nisu dovoljni. Glasovi su kod Vučića.

Ali Dačić zapravo ne nudi saradnju. Samo poručuje da Vučić računa na njega. I nabraja svoja preimućstva.

Među kojima je na prvom mestu Savez komunista. Čije je suštinsko nasleđe u Srbiji jednopartijski pluralizam.

Drugim rečima, sve su stranke Dačićeve, pa i SNS. Stoga je jedino moguće tumačenje izjave „da računa na njega“ u stvari Dačićev poziv Vučiću da napusti mesto predsednika SNS.

Što Vučić ne želi, ali je stvar dogovora ili je primoran: davao je ranije izjave u tom pravcu. Dačić ga sada požuruje jer se bliži vreme izbora.

Što neće dovesti do raspada SNS jer to nije cilj, niti do formalnog preuzimanja članstva od strane SPS, već samo do legalizovanja postojećeg faktičkog stanja.

Jer, kao što je DS po lokalima smatrao da „vlada“, sam, ali uvek uz pomoć SPS ili neke od njegovih podvrsta, sve radi privida „demokratije“ koja pušta i druge u vlast, „slično drukčije“ funkcioniše i SNS koju po lokalima en masse zaista čine obični građani i koja u lokalnim skupštinama zaista ima dvotrećinsku većinu, ali zato što su tako matematički odredili oni koji je na lokalu iza zavese zaista vode: profesionalni političari ponikli u SK sa svojim pažljivo odabranim naslednicima, čija je ideja da po svaku cenu osiguraju sopstvene interese. Što uspešno čine trideset i jednu godinu.

Vučić je tu samo da bi se neko okrivio za propast, baš kao i Tadić, koji nije shvatio da DS nakon Đinđića više nema svrhu postojanja. U društvu koje počiva na simbolima važno je upreti prstom u krivca. Ali Vučić nije Tadić. Otud je ovaj Dačićev poziv istovremeno i pojas za spasavanje dobačen Vučiću.

Pa se može zaključiti da će se nakon izbora politička scena uravnotežiti, da će SNS izgubiti znatan deo svoje moći, da će SPS institucionalno ojačati a Vučić ostati predsednik republike. Drugim rečima, ceh njegovog drugog mandata platiće stranka.

Dok će stvari u unutrašnjosti po lokalima ostati nepromenjene, izuzev demografskog i biološkog raspada koji je neminovan.

Po pitanju imovine Saveza komunista čija je naslednica SPS, treba imati u vidu da tu imovinu ne čine samo kancelarije i Titove slike, već celokupna imovina SR Srbije kojom je u vidu društvene svojine upravljao SK u ime vlasnika, građana Srbije. Drugim rečima, naše nacionalno bogatstvo.

Autor je pravnik