Zašto u prethodnih nekoliko godina raste interes mladih za upis na inženjerske fakultete? Eto, u ovom upisnom roku opredeljenje mladih za tradicionalno „teške“ inženjerske studije doseglo, doskora, nezamislive visine i postalo tema gotovo svih pisanih i elektronskih medija!
Šta je razlog okretanju mladih prema inženjeriji? Je li, možda, ova pojava posledica obaranja kriterijuma u vrednovanju znanja na tehničkim fakultetima zbog pokušaja da sa univerzitetskog tržišta „preotmu“ potencijalne akademce iz uspostavljene mreže tzv. predatorskih „menadžerskih“ i drugih fakulteta i visokih/viših škola, koja svoj marketing zasniva na „efikasnom studiranju za skromne pare“ i funkcionalnim diplomama koje imaju prednost pri zapošljavanju kod „njihovih jakih ljudi“ u politici, javnim preduzećima, državnoj upravi i samoupravi?
Mislim da je odgovor odričan na ovakva i slična nedobronamerna i instruktivna pitanja, jer je dobro poznato u univerzitetskim krugovima, a posebno među studentima, da su inženjerski fakulteti i u uslovima dvodecenijske oseke u sopstvenim učionicama i laboratorijama uspeli da očuvaju uobičajene i od međunarodne javnosti priznate standarde obuke i ocenjivanja! Da li se, možda, razlozi za rast zainteresovanosti za studije inženjerije kriju u tome što mladi svojim još „neotupelim senzorima“ naziru „snažan vetar preduzetničkog duha“ koji će uskoro prodreti u Srbiju i eliminisati nerazvojni otrovni oblak sazdan od političarenja, neiskrenosti, sebičluka, „kvocanja sa obrednim kljucanjem u glavu“, „ja-pa-ja-jstva“, korupcije, lažnog patriotizma i verovanja da je „gradnja potemkinovih sela“ dopustivi „alat“ za ostvarivanje savremene razvojne politike, te da omladina nazire da će, uskoro, uslediti ubrzani industrijski razvoj koji će nas izbaviti iz razvojne močvare iz koje „krekećemo“ više od dve decenije, pa su zato svršeni srednjoškolci rešili da počnu da se pripremaju za poslove koje preduzetništvo i proizvodnja realnih dobara sa sobom nose.
Međutim, većina studenata, profesora i asistenata sa inženjerskih fakulteta će sa uljudnim smeškom odbiti mogućnost da je razlog za porast interesovanja za studije inženjerije u tome što mladi osećaju dolazak nekog preduzetničko-industrijskog talasa koji će im u Srbiji obezbediti realan posao, solidna primanja, samopoštovanje i reprodukciju. Pa, dobro, zbog čega onda raste interes za studije tehnike? Za to, kao i za sve drugo, mora da postoje neki racionalni razlozi!
Mislim da se mogu izdvojiti dva glavna razloga. Prvi, mladi su se uverili da je, u poslednjih desetak godina, na inženjerskim fakultetima znatno unapređen nastavno-naučno-obrazovni koncept studiranja, koji je počeo da postavlja studente u saradničko-partnerski i ravnopravan odnos sa profesorima i da u okviru novouspostavljenih nastavno-istraživačkih univerzitetskih timova mogu brže i efikasnije da stručno sazrevaju i izgrađuju svoje sposobnosti i kompetencije, te da lakše prihvataju, slično kao i u EU i SAD, korporacijski duh i „musketarski pristup“ u firmama u kojima će raditi.
Drugi, možda i bitniji, razlog za rast popularnosti studija tehnike u Srbiji je u tome što mladi sagledavaju da u našoj zemlji teško mogu doći do posla, ako se opredele za neki od studijskih programa koje su doskoro konzumirale gotovo dve trećine svršenih srednjoškolaca. Činjenica da oko osam stotina hiljada ljudi radi u javnom sektoru Srbije i da je industrija gotovo uništena, te da će zbog partijskog zapošljavanja, klijentelizma, nepotizma i korupcije u već prebukiranom javnom sektoru zaposednutom od strane tzv. stručnjaka menadžerskih i društvenih profila teško moći da dođu do svoje kore hleba, okrenula je poglede omladine prema inostranstvu. Savremena sredstva tehničkog progresa su učvrstila uverenja mladih da razvijeni svet vapi za inženjerima, da se diplome srpskih inženjerskih fakulteta veoma uvažavaju od strane inoposlodavaca, da se od projektovanja, razvoja i bavljenja proizvodnjom može dobro zaraditi i dostojanstveno živeti, pa su rešili da se okanu donedavno popularnih „brzih diploma“ i fluidnih kompetencija koje te diplome podrazumevaju.
Nažalost, povećani interes za studije inženjerije znači dalju depopulaciju Srbije i baziranje njenog razvoja na kvazi stručnjacima koje je u javni sektor masovno uvelo naše bezumno dvodecenijsko političko pilićarenje i nespremnost građana da „popu odmah kažu da je pop, a bobu da je bob“! Najgore je što će, zbog instinkta samoodržanja i želje da budu „važni politički i upravljački faktori“, postojeći srpski klanovi politikanata i nestručnjaka nastaviti da se samoreprodukuju i da nas sve dublje guraju u razvojne nedođije.
Autor je profesor Univerziteta u Kragujevcu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.