„Sveta srpska zemlja“ traži novi žrtve

„Kralj“ naše kupleraj republike (jer je zloupotrebom demokratskih pravila došao do takve vlasti da je svojim sledbenicima omogućio da državne institucije pretvore u sigurnosne kuće za svoje sinove, braću, kćeri, supruge i ljubavnice), ponovo je promenio ploču. Nisu više važni mir i stabilnost u regionu. Važno je da devojke sa Kosova i iz Srbije ne mogu odigrati zvaničnu rukometnu utakmicu jer se time navodno priznaje nezavisnost Kosova. Kaže neka se igraju u školskom dvorištu.

To je originalna i do koske providna šibicarska spoljna politika? Prava uličarska zamena teza? Sada je igranje rukometa priznanje Kosova, a 2014. godine to nije bilo, kada su dve reprezentacije igrale zvaničnu, takođe kvalifikacionu utakmicu i kada su naše devojke pobedile sa 40:12. Ili još gore. Igranje rukometa je priznavanje nezavisnosti Kosova a kada naprednjačka „Srpska lista“ formira vladu sa aboliranim „ratnim zločincem“ Haradinajem, nije priznanje?

„Kralj“ kupleraj republike je promenio ploču jer je pod ogromnim pritiskom i spoljnih i unutrašnjih političkih faktora. Zapadne sile koje su do juče žmurile na njegov cezarizam u vladanju Srbijom, otvarajući pregovaračka poglavlja za ulazak u Evropsku uniju i pet godina tetošeći i njega i Tačija kao da su stvarni državnici, sada traže da se ta saga o Kosovu završi potpisivanjem pravno obavezujućeg sporazuma za obe strane.

Nedavnom izjavom da svi jedva čekaju njegov potpis na takav dokument, da bi mu posle toga videli leđa, „Kralj“ pokazuje da je svestan svoje sudbine. Zato na sve moguće načine pokušava da što duže ostane u sedlu. Tome služe i zabrane utakmica i tajni sastanci i večere sa Tačijem i izrežirano hapšenje Đurića koje podseća na onu njegovu „junačku“ provokaciju sa crkvenim vozom. Posle ovakve predstave za javnost, drugačijim očima se gleda i na uklanjanje Olivera Ivanovića iz Severne Mitrovice. Najjača u tom smislu je sumanuta ideja da treba povući potpis sa Briselskog sporazuma jer Albanci su se obavezali a nisu već pet godina ništa uradili oko formiranja Zajednice srpskih opština. Nije nego. Pa zar se Srbi nisu u članu 14. tog istog Sporazuma obavezali da se neće protiviti i sprečavati ulazak Kosova u međunarodne organizacije? A samo par meseci kasnije bezuspešno na sve moguće načine, protivili su se ulasku Kosova u Međunarodni olimpijski komitet. Čak je ministar sporta pretio da će tužiti MOK Međunarodnom sudu u Lozani i tražiti da se prijem Kosova poništi. A šta reći o uspešnom višegodišnjem sprečavaju ulaska Kosova u UNESKO?

Naš „Kralj“ kupleraja se sa protestantske filozofije Maksa Vebera vratio na životnu filozofiju afričkih Zulu plemena, koja kaže da je dobro kad mi ubijamo druge a zlo kad drugi ubijaju nas. U govoru povodom godišnjice početka bombardovanja rekao je, da Zapad mora priznati da je počinio zločin nad nama i da je došlo vreme da se to prizna i plati. Lako ćemo mi sa Zapadom koji nam je decenijama pomagao i plaćao sve i svašta. A kada ćeš ti nekadašnji zemljače i učeniče velikog nacionalističkog majstora Šešelja, priznati da ste, podržavajući ratnog poglavicu Slobodana Miloševića za vreme ratova u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu i vi počinili najveće zločine u Evropi od završetka Drugog svetskog rata.

To pitanje normalan čovek postavlja i sa časnim izuzecima, svim liderima naših tzv. političkih partija, koji šibicarsku, uličarsku i pre svega profitersku politiku „Kralja“ prema Kosovu nazivaju izdajničkom. Oni bi kosovski problem sa Rusima rešili po kratkom postupku.

Ne izdaje „Kralj“ Kosovo nego izdaje Srbiju. Stalno zaboravljate da je 10. juna 1999. u Kumanovu Vlada Slobodana Miloševića potpisala kapitulaciju i predaju Kosova. I o čemu vi nacionalisti pričate kad govorite o Kosovu? Pričate o teritoriji, o svetoj srpskoj zemlji a ne o ljudima, pogotovu ne ljudima albanske nacionalnosti. Milošević je po cenu bombardovanja i Srbije i Crne Gore i Kosova, pokušao neuspešno, da tu ideju teritorijalnog osvajanja realizuje.

Parolama „Kosovo je Srbija“ i „Ne damo Kosovo“ građani se ponovo guraju u nove bitke za bivšu Južnu pokrajinu. One su za sada verbalne ali, što bi rekao ideolog te vlastodržačke, nacional-šovinističke politike: „Ni ratne nisu isključene.“

Kažu vratili smo se u devedesete. Nismo ni izlazili iz njih, jer slobizam je tu sa nama sve ovo vreme. Pravili smo i deklaracije o pomirenju sa njima. Zapravo, najnoviji talas nacional-šovinizma jasno pokazuje da oni koji su nas uveli u rat sa celim svetom, izazvali bombardovanje i gubitak Kosova, niti mogu niti hoće da građanima obezbede mir i stabilnost. Jahači srpske političke apokalipse „braniće“ Kosovo do poslednjeg Srbina.

Autor je urednik Sportske galaksije