Beogradski sajam otvoren je na ovoj lokaciji 1957. godine nakon što je prethodni doživeo tragičnu sudbinu pretvaranja u koncentracioni logor.
Ovaj arhitektonski, urbanistički i inženjerski poduhvat sproveli su arhitekta Milorad Pantović i inženjeri Branko Žeželj i Milan Krstić. Hala 1 Beogradskog sajma i dalje drži svetski rekord najveće kupole od prenapregnutog betona. Ona je svedok za šta su sve bili sposobni naša struka i industrija da postignu kada su je vodili pravi ljudi.
Još od ranog javnog uvida za Generalni urbanistički plan 2041. za grad Beograd moglo je da se pretpostavi da vlasti imaju nameru da postojeći Sajam unište, a novi izgrade u Surčinu uz nepotrebni i preskupi projekat nacionalnog stadiona.
Beograd se takmiči sa još četiri grada za specijalističku EXPO izložbu koja će se održati 2027. godine, Minesota (SAD), Puket (Tajland), Malaga (Španija), Bariloče (Argentina). Specijalistička EXPO izložba se dešava izmeću dve svetske EXPO izložbe.
Urbanistički plan za novi Beogradski sajam u Surčinu iznosi 113 hektara, što je prevelika površina za potrebe ove izložbe. Naime nakon usvajanja amandmana iz 1988. godine ograničena je površina za održavanje specijalističke EXPO izložbe na 25 hektara i trajanje na tri meseca. Lokacija postojećeg Sajma je 23 hektara, a nakon ukidanja železnice, postoji mogućnost da mu se površina poveća na maksimalnih 25 hektara.
Često je bio argument da je loša pozicija Sajma uz reku, ali ovakav kompleks uz reku nalazi se i u Plovdivu u Bugarskoj i bio je domaćin tri specijalističke EXPO izložbe 1981, 1985. i 1991. godine. A trendovi u arhitekturi su da se koristi postojeći prostorni kapaciteti ili da se izgrađeni objekti premeste na druge lokacije.
Na primer, projekat koji je radio biro Zaha Hadid architects predviđa da se centralna hala zadrži, a da se svi objekti koji se grade za nacionalne paviljone razmontiraju i pretvore u zgrade javnih ustanova širom Ukrajine. Ne postoji nijedan osnovan razlog ni potreba da se Beogradski sajam uništi i premesti sa postojeće lokacije.
Železnička stanica je premeštena na Prokop, koji nije funkcionalan da preuzme ulogu glavne železničke stanice, ovom odlukom je naneta nenadoknadiva šteta Beogradu. Sada su neizvesne sudbine Beogradskog sajma, Starog savskog mosta, Zoološkog vrta i Hipodroma. Ono što je zajedničko za sve ove lokacije jeste da se nalaze na putu daljeg razvoja investitorskog urbanizma, konkretno projekta Beograd na vodi. Sprega politike i privatnog profita ne preza od uništavanja simbola grada Beograda i premešta ih na neatraktivne lokacije koje neće biti lako dostupne građanima, te će se smanjiti i broj korisnika.
Na ovaj način samo će se stvarati novi problemi, a grad će gubiti svoj identitet. Čudna je i kratkovidost vlasti u želji da premesti Sajam u Surčin, zapravo ukoliko bi se specijalistička EXPO izložba organizovala na lokaciji postojećeg Sajma, ona bi popularizovala i sam nakaradni projekat Beograda na vodi. Ali glad za profitom nema nikakvih skrupula ni senzibiliteta za kulturu. Jedino ispravno rešenje je da se ceo kompleks Sajma zaštiti kao prostorno kulturno-istorijska celina od velikog značaja.
Autor je arhitekta
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
