Sveznajući Basara i grešna opozicija

Opozicija će svakako biti jadna, nesposobna, jalova, bezidejna, kilava, isfolirana, lopovska, bez boje, mirisa i ukusa. Ona navodno nije nikakav otpor nego „površna politizacija nezadovoljstva zbog izgubljene vlasti“.

Negde u belom svetu valjda postoji bezgrešna i uzvišena opozicija koja je bila sretna kada je izgubila vlast. Prevario bi se svako ko pomisli da g. Basara ovako misli i govori jer žali što je opozicija takva a želi da ona bude promišljenija, agilnija, efikasnija, poštenija. NJemu međutim opozicione stranke i organizacije „svih boja“ smetaju zato što uopšte postoje i prete ili bar samo žele da naruše status kvo u kojem se on tako divno oseća. U tu svrhu je iskopao i nekog srednjevekovnog popa koji je mudrovao da imperije ne propadaju zbog pobuna već da pobune nastaju kada su imperije oslabile ili već propale.

Dok su drugi politički akteri počašćeni laskavim nadimcima kao Guzijan, Guzonja, Referendumski lopov, Fantastikusi i Duduci za glavnog nosioca vlasti rezervisan je najgori nadimak – Vrhovno biće (šta li bi Frojd i Jung rekli o ovome). Imenovani verovatno mesecima nije spavao zaprepašćen tolikom drskošću.

Ako u ovom nazivu ima nekakve ironije možemo slobodno da je zanemarimo jer je tako vešto skrivena da dopire do razuma samo malog broja odabranih. Spiskom nepodopština ove vlasti mogle bi se ispuniti sve stranice novina od prvog do poslednjeg slova ali Sveznajući ipak radije raspreda trice i kučine kao na primer da li je naziv „jedan od 5 miliona“ malo glup, srednje glup ili veoma glup i koliko je bezvezno farbanje ulaza RTS roze bojom. Boja je bila na vodenoj bazi, može se sprati jednim potezom šmrka ali ista boja kojom je on sebe premazao neće se sprati veoma dugo.

G. Basara nikako da objasni otkuda tolika opsednutost opozicijom koja je po njegovoj oceni slaba, ništavna, bez ikakvih šansi a jedva prođe dan da joj iz svoje zaštićene busije ne uputi po koji ispljuvak sa namerom da je svima ogadi umesto da je pusti da sama na miru propadne i istopi se u svojoj beznačajnosti.

Ipak joj povremeno ničim izazvan daje po neku šansu da se povampiri valjda zahvaljujući tupoumnosti probuđenih masa. Uveren da mu književna afirmacija sama po sebi daje pravo da svakome deli političke lekcije iako i sam u jednoj skorijoj kolumni primećuje da veliki umetnik može da bude politički moron (ali to se verovatno odnosi samo na druge) čitaocima se obraća sa neverovatnom prepotencijom (utuvite to u glavu, džaba sam krečio i sl).

Upravo u Danasu mogli smo pročitati reči Svetog Save: „Budite tvorci reči a ne samo čitaoci“. Za ovu priču je nebitno da li se mitski Sveti Sava podudara sa realnim. Takođe čitamo: „Sišao sam do Podfamoznog da vidim šta rade ta divna stvorenja“. Zvuči kao da opisuje posetu svom privatnom zoološkom vrtu. S vremena na vreme odabere nekog da ga izvede na stranice Danasa naročito ako mu se učini da je ime ili prezime dotičnog pogodno za sprdnju. A dobro zna da ti Radovani, radovani, Dobrivoji i ostali neće dobiti priliku da mu odgovore iako je ovaj list, istini za volju, jedini koji povremeno omogućuje dvosmernu komunikaciju sa čitaocima. Nije mogao da sakrije radost kad su protesti utihnuli pa ih je brže bolje proglasio propalim. Posle sedenja na stiroporu i neuspelog štrajka glađu nije bilo Basare da naprednjacima saopšti da su zauvek propali.

Predviđa da opozicija neće osvojiti više od 14% glasova sve i da dobije ono što traži, iako rezultati beogradskih izbora govore drugačije. Uveren da bi opozicija ubedljivo izgubila i u za nju idealnim uslovima huška je da izađe na izbore u najgorim uslovima dok će on sam sa nebeskih visina kao NJegovo veličanstvo Apstinent posmatrati šta se dešava tamo dole. Uz sve to otkriva nam da su „pošteni i fer izbori nemogući na mestima ogrezlim u orijentalno nasilništvo, potuljenost i prevaranstvo, na kojima niko od takmaca ne pomišlja na fer i poštene izbore i ako kad se nađu u opoziciji do neba vape za njima“. Autora pamćenje izgleda slabo služi. Demokratska stranka je upravo na takvim ili približno takvim tj. fer izborima izgubila vlast a Nikolić i Vučić su još pre toga pola sata po zatvaranju birališta priznavali izborne poraze. Kada je već reč o izborima i izbornim uslovima kao da je u svim raspravama u trećem planu mali čovek koji te izbore treba da iznese kao kontrolor na biračkom mestu. Da li će domaćice, profesori, frizeri i ostali svuda po Srbiji, pogotovo u malim sredinama, želeti da se izlože šikaniranju, gubitku posla, posetama inspekcija ili prepadima u mraku samo zato da bi oni koji su godinama za platu grejali skupštinske klupe nastavili da ih greju i u narednim godinama. A efekat toga viđen je na beogradskim izborima 2,25% :2,33% Preletačevića koji prošao pored Skupštine nije. Onome ko pokuša da nadigra šibicare ljutnja i kuknjava kasnije ništa ne vrede.

Tableta koju mu je Beba Popović stavio u piće pre više godina u crnogorskom kafiću o čemu je i sam pisao (o druženju a ne o tabletama) izgleda ima zakasnelo dejstvo pa naš kolumnista sve više gubi političku orijentaciju kako vreme prolazi.

Autor je lekar u penziji