Svi će biti pobednici beogradskih izbora, sem jednog: Lični stav Uroša Pipera

Posle sabiranja, oduzimanja, provera rezultata u poslednja tri izborna ciklusa u prestonici, procene ko će ostati kod kuće, ko neće, gde će se koji glasovi preliti, šta kažu poznanici, moji politički prijatelji, kao i ljudi s kojima se politički ne slažem, ali volim da popijem kafu i ispričam se, kao i neki ljudi koji prate izbore već puno godina, evo moje statističke procene izbornih rezultata za lokalne izbore u Beogradu.

Kao i šta bi, ako to budu rezultati, to značilo za srpsku političku scenu.

1. SNS koalicija – 52,92% (381.000 glasova) – 63 mandata

2. ZLF-Miki Aleksić koalicija – 19,73% (142.000 glasova) – 24 mandata

3. Nestorovićeva lista – 10,28% (74.000) – 12 mandata

4. Savo Manojlović – 9,86% (71.000) – 11 mandata

5. Ostali uz nevažeče listiće – Svi ispod cenzusa – zajedno 7,22% (52.000)

IZLAZNOST 44,63% (720.000)

Zaključak: Paradoksalno, ali tačno, ako bi bio ovakav rezultat – svi sem jednog političkog aktera bi mogli da budu u manjoj ili većoj meri zadovoljni. Većina može da kaže „pa reko sam ti da će tako biti“.

1. SNS najzadovoljniji. Apsolutna većina i u mandatima i u glasovima. Plus takoreći potpun legitimitet zbog sasvim solidne izlaznosti i uz priličan broj opozicionih stranaka koje su izašle na izbore. Verovatno neće biti bilo kojih vanrednih lokalnih izbora do 2027. godine.

2. ZLF-Miki Aleksić koalicija – Postaje brojčano najjača opoziciona opcija. Ne pobeđuju u Beogradu, ali su blizu da uzmu nekoliko centralnih gradskih opština – Stari grad, Vračar, Savski venac. Uz Savu Manojlovića imali bi 35 odbornika u Skupštini Beograda (Srbija protiv nasilja u decembru imala sa Đilasom 43 ukupno). Politički narativ ubuduće može da im bude „pa rekli smo da smo većina, Đilas-Ponoš-Zelenović vrede osam a mi sa Savom 35 mandata“.

Ako dobiju nekoliko opština, to može da im bude zamajac za dalju političku borbu.

3. Nestorović – Duplirao broj mandata (sa 6 na 12) i skoro duplirao i broj glasova. Otvoren mu je prostor na desnom centru, i bez mnogo truda glasovi mu sami pristižu.

4. Savo Manojlović – 11 mandata i blizu 10 odsto glasova. Vrlo solidan izborni početak. Ne mora da se utapa u ZLF-Miki Aleksić koaliciju, već može ubuduće da pokuša da bude čisti politički centar, sa izletima ka nacionalnoj opciji.

5. Novi DSS i POKS – Bojkotovali izbore, uz ocenu da nema šanse da se pobedi SNS u Beogradu (tvrdeći da se i dalje dovode birači i da nisu fer uslovi). Ipak, mogu da budu samo delimično zadovoljni, jer sem „bio sam u pravu“ stava, kad se sve sabere i oduzme stvaraju sebi problem jer je prepušten desni centar koji je sada brisan prostor za Nestorovića, i donekle Savu Manojlovića. Jednom prepušteni glasovi se ne vraćaju tek tako lako na nekim narednim izborima.

ZAKLJUČAK: Sve ove političke opcije, u manjoj ili većoj meri, mogu da budu zadovoljne. Ostala je jedna koja ne može. SSP Dragana Đilasa, Srce Zdravka Ponoša i Zajedno Nebojše Zelenovića. Ako ovo bude rezultat, Đilas više nije, kako se stalno tvrdi, vođa opozicije i njegova stranka najjača opoziciona. Ako ZLF-Miki Aleksić i Savo Manojlović uzmu 35 mandata, razlika od samo osam koliko im je Đilas doneo u decembru stavlja nekadašnjeg gradonačelnika Beograda u prilično inferioran politički položaj. Da li to znači i njegovu skoru političku penziju, pokazaće vreme.

Autor je diplomirani novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.