Svi predsednikovi atentati

Valjda bi zbog toga svi trebalo da shvatimo da je ovaj put predsednik stvarno ugrožen, posle sada već tradicionalnih mesečnih najava atentata na njega.

Posle toga je premijerka rekla nešto što posebno uznemirujuće, a to je da „mora da se spreči ulazak tih ljudi (Radoja Zvicera i ostalih zaverenika) u Srbiju“, pošto ona „ne veruje u lično obezbeđenje“ jer smatra da „ako želite da ubijete, nekoga možete da ubijete“.

Odgovore na pitanja čemu onda služe domaće bezbednosne službe nije dala, mada je to doduše ni voditeljka nije ni pitala.
Nova pretnja atentatom predsedniku države je u delu javnosti dočekana kao još jedna od uobičajenih dnevnih vesti. Na društvenim mrežama su dominirali komentari da je „ovo 1543 atentat“, kao i da je predsednik „preduhitrio atentatore najavom vešanja o luster“.

Ovo i ne čudi ako se prisetimo oružja u Jajincima, bombe u garaži zgrade u Belvilu u kojoj predsednik ima stan, „driftovanja“ na kružnom toku Topčiderska zvezda u blizini kuće predsednika (verovatno vile Bokeljka), pokušaja atentata tokom otvaranja spomenika Stefanu Nemanji, snajpera iz Belivukovog bunkera koji je bio namenjen baš predsedniku, kao i mnogobrojnih pokušaja opozicije da ga ubije infarktom.

Zbog stalnog vikanja „vuk, vuk“ došli smo u situaciju da više nema šanse da se razazna da li je vuk ovaj put stvaran, koliko god se Ana Brnabić pozivala na integritet Europola. A zemlja koja je pre manje od dve decenije izgubila u atentatu visokog državnika ne bi smela da se na ovakav način igra sa smrću predsednika.

Zato vas braćo naprednjaci najiskrenije molim da se okanete strasnog i skoro pa perverznog svako-malo najavljivanja ubistva svog šefa i pustite da stručnjaci iz bezbednosnih službi rade svoj posao i sami procene kada je ta informacija bitna za javnost i na koji će način biti plasirana. U suprotnom ulazimo u opasan vrtlog lažnih vesti iz koga se teško izlazi. Osim ako nekome zaista nije cilj da tako i bude i da vuk na kraju dođe po zalutalu ovcu.