Svi predsednikovi novinari

Razgovor je trajao nekoliko minuta, a zaključen je njenom podukom generalu da se „ne kaže opredelenje nego opredeljenje“(citat). Nikad u svojoj novinarskoj karijeri, dugoj četiri decenije, nisam čula ništa slično. Ne gledam program te televizije, pa ne mogu da svedočim da li je ispravljanje govornih (emisija je išla in vivo) ili gramatičkih grešaka, pozvanih gostiju (sad svejedno) uobičajeni, redovni deo njenih intervjua, za koji prima platu, ili je ova javna lekcija iz ogrešenja o jezička pravila bila rezervisana samo za generala. Da li je Irina V. ikada ranije opomenula ikoga od svojih gostiju, pred milionskim auditorijumom, za leksičke omaške ili sagrešenja? Premijerku, Vulina, Palmu, Tepavčevićku, Gojkovićku, Grčića, Bajatovića? Ili, ne daj bože, samog Vučića.

Irina V. ušla je u antologiju novinarskog beščašća, kao onaj direktor iz vica, koga radnik pita:

– Da li je pravilno da ti živiš u petosobnom stanu, sa ženom i kerom, a ja sa petoro dece u baraku?

– Nije pravilno! – odgovara direktor.

– Ne kaže se u baraku, nego u baraci. Tako i Irina: Ne kaže se opredelenje nego opredeljenje. Da pokaže milionskom auditorijumu da general nije dovoljno pismen za predsednika? Da se direktno preporuči, kao onaj poltronski pisar iz „G-đe ministarke“ odlazećem predsedniku, da je ima u vidu, da je ima na umu, da je ne zaboravi – možda baš za neku buduću g-đu ministarku? Odlazeći predsednik… Tako kaže i general Ponoš. In ultima linea: svaki je predsednik odlazeći, ničija nije gorela do zore. Al’ može da dogori do nokata… Odlazeći će biti i Ponoš, čim se ustoliči. Živi bili pa videli!

Elem, Irina V., ako te tada izvedu pred novinarski sud časti – podelićeš, možda, sudbinu Dragana Vučićevića, da ti bavljenje novinarstvom zauvek ostane samo uspomena na bivšu profesiju. U tom slučaju znanje iz gramatike – dobro će ti doći.

Autorka je novinarka Radio Beograda u penziji