Svi smo mi Vučićevi saučesnici

Kako je te vakcine nabavio i po kojoj ceni, da li su vakcine njegovo vlasništvo, a ako nisu, ko ga je ovlastio da ih deli okolo po svom ćefu? Naravno da i gospođa Dolovac kao i svi mi zna ko i kako oblikuje našu stvarnost po svojoj volji, van svih zakona i Ustava.

Svesna je takođe kao i svi mi, da osim povremenih protestnih šetnji, već devet godina niko ništa ne preduzima da zaustavi i spreči to vraćanje Srbije u pretpolitičko doba.

To zapravo znači da smo svi mi, neko manje, kao građani na primer, a neko više kao gospođa Dolovac, Vučićevi saučesnici u stvaranju bespravne države i depolitizaciji Srbije.

Otuda i ova mala skica za portret sa autorom privida života na ovim našim prostorima.

Prilikom dobrovoljnog odlaska ratnog zločinca dr Hulje Šešelja u Hag 2003. godine, Vučić, kao generalni sekretar Srpskih radikala, postavljen je za šefa pravnog tima za odbranu svog učitelja.

Pet godina kasnije Šešeljev zamenik Tomislav Nikolić napušta radikale i osniva SNS. Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, kršeći Ustav, dozvoljava otcepljenim radikalima da bez izbora postanu parlamentarna stranka.

Privučen velikim novcem kojim su naprednjake finansirali, od zakona u inostranstvo odbegli novokomponovani tajkuni, Nikoliću se priključio i Šešeljev najbolji učenik. Zbog te izdaje šefa svog pravnog tima, doktor Hulja u Haškom zatvoru piše dve knjige u kojima opisuje ko je i šta je Vučić.

Prva se zove „Srpski baron Minhauzen – Aleksanadar Vučić“ a druga „Portparol lopovske stranke – Aleksanadar Vučić“. Politički otac tog barona Minhauzena, Šešelj još je veći jer u svojoj političkoj biografiji piše da ga je Haški sud 2016. godine oslobodio krivice po svim tačkama optužnice iako je pravosnažno osuđen na deset godina zatvora koliko je i proveo na robiji.

Vučić je u međuvremenu, zahvaljujući pobedi Nikolića na predsedničkim izborima, pravnim nasiljem i manipulacijama uzurpirao svu vlast u Srbiji. Svom učitelju ratnom zločincu Šešelju dozvolio je da kao poslanik uđe u Parlament.

Bio je to vrhunac kriminalizacije svih državnih institucija, pod apsolutnom vlašću Vučića. Tu kriminalizaciju Vučić je započeo još 2013. godine, kada je kao prvi potpredsednik Vlade, jednog dana izašao pred novinare i činilo se ničim izazvan rekao: „Mali sam ja i slab i nemam snage niti podrške da privatizujem Zvezdu i Partizan.“

Time je demantovao samoga sebe jer je par dana ranije izjavio da je privatizacija jedino rešenje. Na demanti su ga naterali Arkanovi naslednici, vođe udruženja Zvezdinih profesionalnih navijača Delije.

Rekli su mu: „Zvezda nije državna, Zvezda je naša. Mi smo smenili Miloševića, a ti si za njega luk i voda. Nikad više da nisi pomenuo privatizaciju.“ Od tada do danas ti kriminalci su Vučićeva privatna vojska i stalni saborci na političkoj sceni Srbije.

Uz njihovu pomoć na izborima, pretnjama i nasiljem nad biračima, on je ovladao i svim skupštinama od Parlamenta do opština i mesnih zajednica.

Na funkcionerska i direktorska mesta u javnim i državnim preduzećima postavio je šofere, konobare, kafe kuvarice, vlasnike pečenjara kupce lažnih diploma i doktorata, keramičare, lopove i probisvete svih vrsta.

Tako je Srbijom krenuo cunami krađa, otimanja državnih i javnih dobara. Prave korupcionaške igre bez granica. Njegova neograničena vlast svih ovih devet godina satkana je od samih lopovskih afera i skandala.

Konačno je i Evropska unija to registrovala saopštenjem da nema razgovora i pregovora dok se ne istraže i procesuiraju najveći skandali: Savamala, Krušik, Jovanjica i Telekom. Da bi odbranio svoju kriminalnu vlast, Vučić srednju školu svog učitelja Hulje Šešelja diže na nivo visoke škole marifetluka i manipulacije.

Postaje majstor skretanja pažnje sa svih afera koje bi mogle značiti kraj njegove vlasti. I više od toga. Uz pomoć svojih najvernijih saradnika iz kriminalnog sveta, pokušava da sebe predstavi kao žrtvu.

Hapsi šefa svog privatnog obezbeđenja koga je postavio za vođu navijača Velimira Belivuka, i optužuje ga da je pripremao atentat na njega.

I ne samo to. U navodnu pripremu atentata uvlači i predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića. Cilj je diskreditacija Suda na kome treba da budu procesuirane sve navedene afere.

To je izvedeno tako što je inscenirao privođenje svoga kuma Slaviše Kokeze na informativni razgovor u policiji.

Predsednik FSS je imao zadatak da odbije da odgovri na pitanje da li je znao za pripremu atentata i da odbije da ide na poligraf pod obrazloženjem da ga je tako savetovao Aleksandar Stepanović, predsednik Višeg suda, koga i ne poznaje.

Čitavu tu providnu inscenaciju začinio je Vladimir Đukanović Đuka, izjavom kojom je i nesvesno opisao karakter Vučićeve vlasti: „Vučić vam je gospodo dao sve u životu. Njega da nije bilo za vas niko živ ne bi znao da postojite.

O vašem nenormalnom bogatstvu i imperijama koje ste stekli, naširoko može da se govori i piše. Vratili ste mu tako što ste mu spremali svilen gajtan“. (kraj citata) A da je sve jedna velika igra skretanja pažnje sa afera zbog kojih će kad tad morati da ide na sud, potvrđuje sam Vučić izjavom: „Ne mogu da verujem i nikada neću poverovati da je Kokeza učestvovao u pripremi atentata“.

Naravno da nije, jer nikom od njegovih dugogodišnjih saradnika ne bi palo na pamet, niti bi iko od njih bio sposoban da likvidira svog političkog mentora. Atentat je izmišljen u njegovoj glavi ili nekog njegovog savetnika, jer je priteran uza zid, a rešen je da brani svoju kriminalnu vlast po svaku cenu. Njegovom ludilu nema kraja. I da se ne lažemo više.

Krivi smo mi svi jer smo mu dozvolili da izgradi poremećeni sistem vrednosti u kome su zločinci, ubice, secikese i moralne nakaze postali uređivači naših života. Trpeći bez pobune neviđenu psihičku i fizičku torturu, mi više nismo žrtve već saučesnici u iživljavanju do srži bolesnog vlastodršca. Samo pobuna Srbiju spašava.

Autor je urednik Sportsko-političke galaksije