Svi smo pacijenti

Posle dugog razmišljanja shvatio sam da je potrebno i važno da Vam se obratim, ubeđen da imate sluha i tačno prepoznajete problem i nepravilnost koja traje i ima posledice, a direktno je povezana sa našim zdravstvom.

Znam da je odavno krenuo liberalni kapitalizam i da su se kod nas čudno polarisala dva nevidljiva pravca – preduzetnički i spekulantski. Ova ista dva pravca postoje u zdravstvu, i u državnom i u privatnom sektoru. Radio sam i odradio u oba sektora, pun radni vek, istim intenzitetom i kvalitetom.

Inače smatram da je podela na državno i privatno zdravstvo neprimerena, jer poreklo osnivačkog kapitala nije i ne može biti kriterijum za razgraničavanje i podelu. Oba sistema su delovi jedinstvene celine od nacionalnog značaja, i podležu istim zakonima koji se svakodnevno i bezuslovno moraju sprovoditi. Kako da objasnim zašto se onda stalno, godinama i decenijama, svakoga dana reklamiraju zdravstvene ustanove?

Reklamiraju se razne – preko svih medija i televizija, sa i bez nacionalne frekvencije, čak i na netu! Ko odobrava sadržinu reklama zdravstvenih ustanova i po kojim kriterijumima (osim cene) i ko procenjuje njihovu zasnovanost, verodostojnost kao i posledice poruka ovakvog „marketinga“? Neretko se daju parcijalne informacije, pominju nagrade bez objašnjenja i na ivici manipulacije, što u oblasti zdravlja i bez kontrole može imati katastrofalne posledice.

Podsećam da se svake godine ne mali broj doktora iz Srbije, profesionalaca i eksperta u svojoj struci, sa raznih kongresa i sastanaka najčešće internacionalnih, vraća u svoje ordinacije i bolnice sa nagradama i priznanjima za izlaganja i rezultate u radovima. Niko od njih ne koristi nagrade i grantove kao marketinško sredstvo, već kao vetar u leđa za dalji progres i dobru kliničku praksu. Nigde u civilizovanom svetu ne postoji otvoreno prikazivanje kadrova sa pacijentima ili segmenata nekih metoda, rame uz rame sa reklamama za kladionice ili ugostiteljske objekte, sve u udarnim terminima informativnih emisija ili atraktivnih sportskih događanja.

Ne postoji, jer je to i tako – zakonom zabranjeno….

Žao mi je što očigledno postoji odsustvo intervencije nadležnih institucija ili udruženja.

Ignoracija ovakvih pojava neretko može ugroziti isključivo – pacijenta. A kao da zaboravljamo da smo svi mi, nekad i negde, ili često, upravo – pacijenti….