Svi Vučićevi spin doktori

Svestan njihove važnosti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić oformio je personalnu bolnicu. Najjače krilo sačinjeno je od prekaljenih izraelskih stručnjaka koje predvodi specijalista opšteg PR-a Asaf Ejsin, dugogodišnji izabrani doktor kome predsednik javno priznaje zasluge i oslovljava ga prijateljem. U njegovoj semantici, taj je termin najteži. Brat ostaje rezervisan za strance sa istoka, a saborci su drugovi niži od prijatelja.

Upravljanje informacijama spinovanjem staro je koliko i svet, od Biblije, preko suđenja Sokratu, do proganjanja Koriolana na osnovu podvala. Masovni mediji samo su doprineli popularizaciji metoda, a efekti takve vlasti najistaknutije se osećaju u frapantnim društvenim bifurkacijama.

Gurijev i Trajsman posvetili su knjigu tezi o diktatorima čija vladavina počiva na spinovanoj stvarnosti, a naprednjačka metodologija je eklatantan primer toga. Ukoliko zafale bolnički kapaciteti za spinovanje, srpski predsednik je spreman za danonoćno građenje novih. Zato ima neke istine u skorom pominjanju Džona Rendona, samo što sigurno ne radi na štetu vlasti.

Iako škrte, informacije u srpskim medijima ukazuju da je ekspertiza gospodina Rendona u lečenju spinom nesporna. Važnija je paralela sa trenutkom kada se on prvi put pominje u srpskoj štampi. Po krvavom piru u Ribnikaru i masakru u Duboni, naprednjačka lađa je zaličila na Titanik sa koga su u prvom, jedinom, čamcu iskočili Zorana Mihajlović, Dragan Šormaz i Stanislava Pak. Naprednjaci su ostali zbunjeni i naslućivao se brodolom. U Srbiji se ništa slično nije moglo ni sanjati. Sve je praćeno vestima o odlasku izraelskih spinera, a onda je na naslovnoj strani jednog lista osvanula fotografija starijeg punijeg gospodina, sede kose i umiljatog izraza lica.

Džon Rendon je stigao u Srbiju pod plaštom rada na odnosima Srbije i tzv. Kosova. Slučajnosti u politici su planirane kako kaže Ruzvelt, pa tako i iznenadni Rendonov ulazak u srpsku političku komunikaciju. Prepoznatljivo agresivni, naprednjaci su se tih dana utišali, pretrpeli udare protesta i krenuli u ofanzivu. Analogija se može čitati sa kriminalnom tragedijom u Novom Sadu gotovo u celosti. Predsednik Vučić priznaje broj protestanata, kao što se onomad pod okriljem samoće upisao u knjigu žalosti. Lansiraju se pomirljive poruke, a 2023. godine se obećavalo ukidanje rijalitija. Potpis nije falsifikovan, Rendon je tu u oba navrata. Izbori su bili prirodni epilog 2023, a pad Vlade i rebrendiranje u pokret slute na isti ishod, ako se stvar pre toga ne smiri.

Međutim, nema govora o napuštanju naprednjačke barke. Izraelaca je sve više i vrlo verovatno da su mobilisani i Šuki Šapiro i Tal Hanan. Preko Šapira realizovana je finansijska logistika, a Hanan, gotovo amaterski hvaleći se umešanošću u izborne mahinacije širom sveta, u Srbiji je fingirao aferu „Mauricijus“.

Aleksandar Vučić je svoju kliniku podmladio još jednim ekspertom sa obala Crvenog mora. Retki mediji koji obezbeđuju da srpski ekosistem ne implodira, preneli su intervju sa izraelskim novinarom Josijem Melmanom gde je govorio o angažovanosti Netenjahuovog savetnika Srulika Ajnhorna u PR inženjering predsednika Srbije. Naveo je da Ajnhorn sa kolegama zloupotrebljava karakteristike desničarskih lidera kako bi izazvao podele i haos. Pritom, Melman ističe kako je Ajnhorn tražen od strane izraelskih službi zbog određenih bezbednosnih propusta, zajedno sa svojim saradnicima.

Skladno uvodu Hipokratove zakletve, spin doktor se zakleo da će „smatrati dragim kao roditelja onog koji ga je naučio ovoj umetnosti; da će živeti u slozi sa njim i, ukoliko je to potrebno, deliti svoja dobra sa njim; da će njegovu decu gledati kao svoju braću, da će ih, ukoliko to zažele, podučiti ovoj umetnosti bez naplate ili pisane obaveze, da će podeliti sa svojim sinovima, sinovima učitelja i učenicima koji su se upisali i prihvatili pravila profesije, ali samo sa njima, pravila i instrukcije“.

To je zajedničko svima njima. Koreni prisustva Asafa Ejsina dosežu do 2004. godine. Još tada je Aleksandar Vučić znao koliko će mu biti Izraelac potreban u budućnosti. Takva svest je jasna ako se vidi koje je savetnike predsednik angažovao od kada se uspeo na pozicije moći. Mnogi su imali iskusnog spin doktora sa sobom. Mada je neosnovano tvrditi, uzevši tezu o nepostojanju slučajnosti u politici, konsultovanje Alfreda Guzenbauera dupliralo je kontakte sa Talom Silberstajnom, neformalnim mentorom Asafa Ejsina. Inkrimisan u austrijskoj javnosti aferom nazvanoj po njemu, on je bio pionir u upotrebi društvenih mreža za udaranje protivnika ispod pojasa. Postoji jako lepa izreka zapisana na zgradi Jevrejskog kulturnog centra u Beogradu: „Ne odbaci me u starosti kad me izda snaga, ne ostavi me“.

Dakako, komunikacijski konsultanti poštuju ovaj psalam vraćajući dugove iz prošlosti i održavajući veze za budućnost. Tako i Džon Rendon pamti da je imao veoma snažnu britansku podršku u svojim informacijskim operacijama vezanim za prodaju rata u Iraku. Alistar Kembel tada je dirigovao medijima s ove strane Atlantika kako bi odsvirali posmrtni marš režimu Sadama Huseina. Melodija je istinski bila žalopojka zbog samoubistva naučnika sa integritetom. Možda ni tada nisu bili u direktnom kontaktu, ali su Rendon i Kembel radili sinhronizovano. Sada je u srpskoj akciji Džon Rendon podršku našao u Tomasu Antonijadisu, Britancu grčkog porekla, o kome je malo toga dostupno na internetu.

Ime ljupkog Amerikanca, nasuprot, nije bezvučno. Posle izgovaranja čuje se snažan eho u sivim hodnicima moći. Novinar Džejms Bamford posvetio mu je tekst „Čovek koji je prodao rat“ u magazinu Roling Stoun. Nepotrebno ga je prepričavati jer naslov govori sve, a kuriozitet je da su Rendonovi poslovi bili ispod radara do pojavljivanja u Srbiji.

Osim ponovnog uključivanja novog-starog pridruženog člana PR bolnice, veze predsednika Vučića sa svetskim spin majstorima ogledaju se u prošlosti kao paradigma. Nema direktnih dokaza, ali savetničko mesto Tonija Blera moralo je da donese kontakte sa Alistarom Kembelom, a Bil Klinton je sigurno nekada porazgovarao o saradnji sa Karvajlom, Morisom ili Gergenom. Ipak, do dolaska Rendona, Izraelci su ostali dominantni u Srbiji, a region su premrežili magistralama ličnih kontakata. Bliskost između Vučića, Gruevskog, Orbana, Fica, istovremeno nosi naličje u kojem se očituje njihov pečat. Izvesno je da bi oni rekli kako samo pomažu prijateljima.

Iza svih njih su epohalna dostignuća. Rendon, tip starog kova, prodao je rat u Iraku, Ajnhorn je jedan od najzaslužnijih za imidž Netenjahua, a Asaf i ekipa godinama diktiraju tempo u Srbiji, Rumuniji, Mađarskoj, Severnoj Makedoniji, Slovačkoj, Austriji… Ipak, studentska gerila trenutno se čini nesalomivom, iako je komunikaciono napadnuta iz gotovo svih uglova. Pored toga, nedavno se pojavila informacija da su Izraelci pomagali i Draganu Primorcu. Demanti HDZ-a ostao je u senci činjenice da su upumpali u kampanju višestruko veći novac od Zorana Milanovića. Hans Morgentau je napisao kako kroz istoriju Golijata bez mozga i duše, često pobedi David kojeg odlikuje i jedno i drugo. To otvara ogromno pitanje – ima li na PR klinici i ovog puta leka za naprednjačko duhoklonuće i pomračenje uma u delolomnim trenucima?

Autor je doktorand Fakulteta političkih nauka

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.