Svinje potkresanih krila

Par meseci nakon tog www obaveštenja, trebalo je da otputujem do nedaleke Crne Gore autobusom. Tamo sam ukupno bio dvaput (prvi put vozom, drugi put avionom) davno, davno… – tako da se dužine putovanja ne sećam. Krenuo sam biciklom da kupim kartu, usput napamet delio broj kilometara sa brzinom koju savremeni autobusi na savremenim autoputevima razvijaju, da bih u agenciji saznao da se moja računica ne poklapa sa njihovom ni 50 odsto. Nadao sam se da ću se mrcvariti kraće nego evropska stoka pre nego što ozakone pravilo „ni minut duže od osam sati“, a ispade da bih se „klackao“ znatno duže nego svinje i krave sa pasošem EEZ. Odložio sam putovanje za bolja vremena (kad ukinu preskupe aerodromske takse… uvezu monoreil pruge i vozove iz Japana… ili, barem, izglasaju zakon o ograničenju putnog mrcvarenja dvonožne stoke).

Znam da su na evropskim trgovima nage žene razvlačili na drvenim točkovima i stolovima, žigosali usijanim gvožđem, lomili udove maljevima, tukli lancima i gvozdenim šipkama, palili bakljama (doduše ne navijačkim ali – baklja je baklja!) dok se okupljena masa zabavljala kao na dobro organizovanom rok-spektaklu. Jedni su sve to mirno posmatrali. Drugi su odobravajuće klimali glavama. Treći su skandirali, navijali, bodrili dželate da što bolje obave ono za šta su plaćeni. Četvrti, najmalobrojniji, krstili su se i zgražavali. Peti su se nadali da će, jednog dana, sve to biti prošlost…

Zvuči vam poznato? Domaće? Savremeno? Približavamo li se mi to Evropi? Rekao bih da se približavamo. Kojim tempom? Divovskim koracima. Da li smo uskladili časovnike? Ne. Grubo računajući, pola milenijuma smo odocneli! Ništa strašno… Srpski je kasniti…

Na istim tim trgovima na kojima je Sveta Inkvizicija izvodila svoje vatrene performanse, danas vlada takozvana „nulta tolerancija“ prema vandalizmu, divljaštvu i agresiji. Nema više lanaca, palica, šipki i baklji. Demode su. Tamo čak ni izloge više ne razbijaju?! Negde u dalekoj budućnosti, i na našem prostoru dokona omladina takvu rekvizitu neće smatrati poslednjim krikom mode. Tada će se i ovdašnje krave voziti u ekstraudobnim transporterima – i to u (tor)turama koje neće biti ni minut duže od propisanih osam časova!

A naše mile svinje? Ma, naravno…! I one će uživati u blagodetima empatije i tolerancije! Treba samo malo da se strpimo, podignemo glave, čela usmerimo ka plavom nebu, pogled uperimo prema paperjastim oblacima… i da čekamo… čekamo… da odnekud dolete Pigs On The Wing! Ako treba – čekaćemo još petstotinak godina! Sitnica! Uostalom, nije li srpski čekati? Biti strpljen i spasen? Mudro, nema šta! Jedino bi trebalo da povedemo računa da, u međuvremenu, neko tim letećim svinjama, iz čiste obesti (ili preventive?) ne potkreše krila!

Autor je dramski pisac i filmski reditelj