Tači, Veselji i Krasnići ustavnom žalbom osporavaju nadležnost suda za zločine OVK u Hagu

O tim žalbama odlučivaće posebno veće Ustavnog suda Kosova pri haškom sudu čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova.

Tači, Veselji i Krasnići optuženi su, zajedno sa Redžepom Seljimijem (Rexhep Selimi), za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine nad Albancima, Srbima i Romima na Kosovu i u Albaniji, 1998-99.

U ustavnoj žalbi, Tači tvrdi je optužnica protivzakonito izašla van okvira izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija (Dick Marty) na kojem je sud utemeljen.

Po tumačenju Tačijeve odbrane, Martijev izveštaj obuhvata samo zločine počinjene „najvećim delom posle juna 1999“, i to „nehumano postupanje“ i „nedozvoljenu trgovinu ljudskim organima“ u sedam pritvoreničkih centara na severu Albanije.

Ta zlodela, po Tačijevoj odbrani, Marti je okarakterisao kao „organizovan kriminal“, a ne kao ratne zločine ili zločine protiv čovečnosti.

Branilac Greg Kiho (Gregg Kehoe) u žalbi je naglasio da je zakonom o osnivanju suda, koji je Skupština Kosova donela 2015, predviđena nadležnost za zločine „koji se odnose na Martijev izveštaj“.

„Optužnica u ovom predmetu ne pominje nedozvoljenu trgovinu ljudskim organima, niti organizovani kriminal. U stvari, optužnica uopšte nema značajnu sličnost sa Martijevim izveštajem zato što je tužilaštvo zaključilo da optužbe iz tog izveštaja ne mogu da budu temelj uspešnog krivičnog progona“, ocenila je odbrana.

Navodi optužnice, osim onih o dva pritvorenička centra u Albaniji, po Tačijevoj odbrani, „izlaze van nadležnosti suda“ jer „nemaju veze sa Martijevim izveštajem“.

Isti takav argument Tačijeve odbrane prethodno su kao neosnovan odbili sudija za prethodni postupak Nikola Giju (Nicolas Guillou) i apelaciono veće suda za zločine boraca OVK. Od Ustavnog suda, Tači traži da poništi te odluke.

Drugooptuženi Kadri Veselji u ustavnoj žalbi tvrdi da ga optužnica neustavno i protivpravno tereti za krivična dela koja nisu bila predviđena zakonima važećim na Kosovu 1998-99. godine.

Veselji je „po Ustavu Kosova i međunarodnim propisima o ljudskim pravima, zaštićen od retroaktivne primene krivičnog zakona“, tvrdi branilac Ben Emerson (Emmerson).

Po Emersonu, Veseljiju ne može biti suđeno kao učesniku u „udruženom zločinačkom poduhvatu“ zato što taj oblik krivične odgovornosti nije bio predviđen domaćim zakonom za vreme sukoba na Kosovu.

Isto to, po odbrani, važi i za tačke optužnice koje Veseljija terete za zločine protiv čovečnosti, „proizvoljno pritvaranje“ i „nasilni nestanak“ žrtava.

Ta krivična dela nisu bila predviđena krivičnim zakonikom SR Jugoslavije koji je 1998-99 bio na snazi na Kosovu, tvrdi branilac Emerson.

Veselji je optužnicom, stoga, diskriminisan u odnosu na srpske oficire koje su Ustavni sud Srbije i Apelacioni sud Crne Gore odbili da gone za ista krivična dela tokom rata na Kosovu uz obrazloženja da ih nije predviđao zakon, naglasio je Emerson.

Veseljijeva odbrana tvrdi i da je direktna primena međunarodnog običajnog prava – koje sadrži navedena krivična dela – protivna Ustavu Kosova.

Ustavu Kosova suprotan je i Zakon o sudu za zločine boraca OVK iz 2015. koji predviđa direktnu primenu međunarodnog običajnog prava, piše u Veseljijevoj ustavnoj žalbi.

Te tvrdnje Veseljijeve odbrane ranije su odbili sudija Giju i apelaciono veće suda u Hagu.

Odbrana četvrtooptuženog Jakupa Krasnićija zatražila je u žalbi da Ustavni sud Kosova utvrdi da su njegova ustavna prava prekršena time što je optužen kao učesnik u „proširenom“ udruženom zločinačkom poduhvatu.

To znači da nije delio zločinačku nameru s drugim učesnicima, ali da je mogao predvideti da će zločini u datim okolnostima biti počinjeni i da je svojevoljno prihvatio taj rizik.

Po odbrani, taj oblik krivične odgovornosti nije bio predviđen ni domaćim zakonom, ni međunarodnim običajnim pravom za vreme rata na Kosovu.

I Krasnićijeve argumente prethodno su kao neosnovane odbili sudija Giju i žalbeno veće suda za zločine boraca OVK.

Tači (53), Veselji (54), Seljimi (50) i Krasnići (70) optuženi su za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Optužnica Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija u 10 tačaka tereti za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.

Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost. Svi su, u periodu obuhvaćenom optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.

U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa brojnim drugim oficirima i pripadnicima OVK, te članovima privremene vlade. od kojih su u optužnici imenovani: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi, koji su na Kosovu uhapšeni 4. i 5. novembra 2020, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.