Tačkice na Vučićevoj mapi

Ona je oblikovana tokom osam godina vladavine jednog hibridnog sistema, polipa koji je obavio svaku društvenu poru i zatvorio i najmanji procep kroz koji je moguće uneti svetlo.

Bojkot jedino ima smisla ukoliko se jedinstveno i bez izuzetka sprovodi. Sve slabosti SZS ispoljile su se tokom dve faze sprovođenja bojkota.

Prenaglašeno insistiranje na marketinškim porukama, posredovana komunikacija, prepuštanje liderima da grade poziciju u odnosu na pitanje za i protiv bojkota, otvaranje afera bez dubinskog i stvarnog uključivanja u proces mogućeg rešavanja, nekooperativnost prema evropskim posrednicima i štetna nova podela u opoziciji.

Došli smo u nezavidnu situaciju da i predstavnici EU ne shvataju naš izbor kao valjan i jedini moguć, da građanska javnost ostane pasivizirana, a realnu snagu ne pronalazimo ni u građanima obespravljenim, osiromašenim i uskraćenim za prava.

Uoči i formalnog raspisivanja izbora bitno je ostaviti iza sebe sve uskostranačke pretenzije.

Zato što u Srbiji danas nije loše samo članu DS, već svakom čoveku koji drži do dostojanstva rada, pravih vrednosti, slobode mišljenja i informisanja i postojanja institucija.

To je konstanta, početak i kraj svake diskusije o motivima za bojkot.

Međutim, ne možemo više sami praviti udvajanje stvarnosti.

Deliti medije po svaku cenu, umesto širiti neslobodu u slobodu, zadržati profesionalnu etiku u slobodnim. Ne smemo razmišljati o izuzecima, sitnim ustupcima i malim različitostima.

Zato što rasprava o tome vodi ka zahtevu da se dopusti privilegija odabranima.

Ne izabranima.

Više samoproglašenima.

Okretanje leđa većini i držanje za nešto malo, stvoreno nije samo sebično i kratkovido.

Ako tvrdimo da je bojkot način delegitimacije Vučićevog sistema i put do novih, vanrednih izbora, poštenih i fer, zašto dva čelnika opština lične interese stavljaju ispred opštih i zajedničkog napora da ostvarimo više ciljeve?

Gde i zbog čega im se žuri da (p)ostanu jedine tačkice na Vučićevoj mapi?

Sa stanovišta njihovog realnog uticaja, ne treba prenaglašavati mogućnost da mogu mnogo ljudi zavesti.

Međutim, svako buduće narušavanje kohezije, organizacionog jedinstva i ujedinjenosti imaće svoj početak u Paunovićevom i Zelenovićevom inaćenju sa logikom i poštovanjem. Svi naredni dezerteri pozivaće se na njih.

Aleksandar Vučić time dobija saveznike, sve da i oni i dalje budu van njegove stranke.

Smatram da ovo nije pitanje procedure, već kršenja.

Zato ne podržavam svako oklevanje u nazivanje stvari pravim imenom i prezimenom krivaca.

Sporazum sa narodom, Deklaracija i sve odluke proizišle iz njih nisu dogma i Sveto pismo.

No, nisu ni otvoreni za žvrljanje po njima i čitanje onoga što u njima građani i građanke nisu zapisali.

Autor je član Glavnog odbora Demokratske stranke