Tajvan epicentar tehnološkog sukoba SAD i Kine

Zbog osetljive geopolitičke pozicije Tajvana, Kina još uvek posle 1945. nije pronašla rešenje da na miran način povrati Tajvan u svoj prostor.

A SAD se nakon povlačenja priznanja Tajvana 1979. ponašaju tako kao da takvo priznanje nisu ni povukle.

Dubina sukoba SAD i Kine oko Tajvana tiče se tehnološke borbe u proizvodnji poluprovodnika odnosno čipova, budući da je tajvanska kompanija TSMC u špicu tehnološkog progresa u ovoj oblasti.

Treba istaći da čipovi predstavljaju mozak savremenih uređaja kojim se služimo ili mozak raznih mašina, vozila, aviona, svemirskih letilica, raketne i vojne opreme, pametih gradova.

Na jednom čipu veličine nokta malog prsta pakuje se i do pedeset milijardi elektronskih koponenti (tranzistora) sa rezolucijom od 20 i više nanometara do najnovijih od 7 do 3 nm (nm=milijarditi deo metra).

Bitka za TSMC i Tajvan ima ne samo tehnološke već i geopolitičke implikacije.

Tajvan se nalazi na osetljivom položaju između severnog i južnog kineskog mora a time i između Indijskog okeana i Pacifika.

Tom arhipelagu gravitira 36 zemalja sa pomešanim osećanjima prema SAD i Kini.

Za jednu od ove dve sile koje bi vezale za sebe Tajvan i TSMC to bi značilo ogromne prednosti u tehnološkom ratu i u geopolitičkom položaju, pogotovo u Idopacifiku.

Još pre dvadeset godina SAD su prepustile proizvodnju čipova drugim zemljama, a za sebe su zadržale projektovanje i dizajniranje čipova.

Čak su američki stučnjaci pomogli da se osnuje tajvanska kompanija TSMC za proizvodnju čipova.

Zahvaljujući nizu povoljnih okolnosti, TSMC je najnaprednija fabrika u svetu u proizvodnji čipova.

Znatno iza nje su kompanije INTEL (SAD), Samsung (J. Koreja) i SMIC (Kina).

Na Tajvanu se proizvodi 63 odsto globalne proizvodnje čipova, u J. Koreji 18, u SAD 7 i u Kini šest odsto, s tim što sama kompanija TSMC proizvodi 54 odsto. To pokazuje u kojoj meri SAD i Kina zavise od uvoza čipova od TSMC.

Pri tome, kompanije koje proizvode čipove ne proizvode mašine za proizvodnju čipova.

Tu mašinu za sada jedino proizvodi holandska kompanija ASML, uz finansijsko učešce INTELA i Samsunga.

To su krajnje sofisticirane EUV mašine pomoću kojih se proizvode poluprovodnici i čipovi.

U toku je veoma neizvesna dinamika u okviru koje se SAD i Kina bore za tehnološku dominaciju.

SAD gde god mogu prekidaju lance snabdevanja za kineske fabrike za proizvodnji čipova.

SAD su već osakatile proizvodnju čipova u SMIC-u i u Huaveju. U tom pogledu za Kinu je veoma kritična zabrana kupovine EUV mašina od ASML po diktatu SAD.

Takva politika SAD će imati globalne implikacije, jer od četiri motora globalne ekonomije (SAD, Kina, EU, Indija) ona guši Kinu kao najveći, što će imati teške posledice po ceo svet.

U globalnoj bici za preimućstvo SAD su ne samo nastavile Trampovu politiku protiv Kine već su i ojačale taj front.

Okupile su preko sto navodno demokratskih zemalja i formirale niz drugih asocijacija (“Vesenar“ i SIAC grupu zemalja) radi sprečavanja transfera tehnologije ka Kini.

Formirale su grupu Quad (SAD, Japan, Indija, Australija) s ciljem da se formira pomorski NATO, te AUKUS (SAD, Australija, UK) radi bezbednosti i zaštite lanaca snabdevanja, koordinacije i saradnje navodno demokratskih zemalja u toj bici, uz uključivanje Tajvana u više međunarodnih organizacija kao zamenu za nepriznavanje Tajvana od strane SAD.

SAD su zamenile politiku “strateške dvosmislenosti“ politikom “strateške jasnoće“ po kojoj će braniti Tajvan u slučaju napada Kine.

Osnovno je da se takvom politikom i akcijama SAD prema Kini ona obeshrabri u pokušaju povratka Tajvana u svoj prostor i da se Kini pruže ubedljivi dokazi o ogromnim troškovima i rizicima u pokušaju povratka Tajvana u matičnu državu.

U sve nervoznijoj bici za Tajvan i TSMC, SAD se nalaze u komotnijoj poziciji.

Veći deo stanovništva Tajvana ne želi da se Tajvan pripoji Kini, jer već više od 70 godina žive u drugačijem političkom sistemu.

To što SAD kažu da će poštovati politku “jedne Kine“ za Kinu ne znači mnogo, kada SAD sistematski potkopavaju svaku mogućnost mirnog povratka Tajvana u maticu.

Vreme svakako ne radi za Kinu.

Što više Kina bude insistirala na povratku Tajvana u maticu, više će jačati otpor dela stanovništva Tajvana, a time i pomoć i mešanje SAD u interne odnose Kine i Tajvana.

To nužno mora da vodi sve većoj napetosti i ivici ponora između SAD i Kine.

Suočene sa tom opasnošću i Kina i SAD ulažu ogromne finansijske napore da ojačaju svoje industrije čipova.

Obe zemlje su već planirale da ulože svaka do 1,5 biliona dolara u razvoj čipova kako bi smanjile veliku zavisnost od uvoza od TSMC.

To bi mogao biti mogući put za ublažavanje ogorčene borbe ove dve sile za tehnološku nadmoć.

Kina je već formirala 60 fabrika za proizvodnju čipova, a SAD (i njihove kompanije – INTEL, IBM) već su krenule u proširivanje proizvodnje u SAD u saradnji sa TSMC.

Međutim, tehnološki napredak u uvoj oblasti ne zavisi samo od količine dolara, već i od niza drugih nematerijalnih komponenti, koje TSMC za sebe brižljivo čuva.

Grandiozni tehnološki i geopolitički poduhvat SAD i saveznika protiv Kine (koji Kina nije ničim provocirala osim svojim uspehom) veoma teško se može završiti na miran način.

Kina se, koliko može, povlači i pravi ustupke SAD i njenim saveznicima, nudeći dijalog i mirno rešenje svih otvorenih problema, ali bez mešanja u unutrašnje poslove svake zemlje.

Ali to da joj se onemogućava pravo na deo njene teritorije i da pri tome TSMC i Tajvan SAD koriste kao glavne poluge moći u borbi protiv Kine – to bi bilo previše i za daleko manje i ekonomski slabije zemlje.

Zapaljiva smeša u kojoj se nalaze obe zemlje je u velikoj kompresiji, pa se može dogoditi (zbog konfluencije mnogih događaja i ratobornih političkih i vojnih krugova u SAD) da incidenti kreiraju strategiju, istoriju i neizvesnu budućnost.

Autor je doktor ekonomskih nauka