Tajvan može pomoći

Pandemija se svetom može raširiti brzo zbog međunarodnog avio-prevoza i saobraćaja.

Do marta 2021. novi oblik pneumonije koji se pojavio u Vuhanu, Kina, krajem 2019. i koji je od tada klasifikovan kao bolest korona virusa 2019 (kovid 19) doveo je do više od 126 miliona zaraženih i 2,7 miliona smrtnih slučajeva.

Bolest je imala ogromne medicinske, ekonomske i društvene posledice u svetu i značajno je zapretila globalnim naporima dostizanja Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija.

Zbog blizine Kini, očekivalo se da će Tajvan biti među zemljama najozbiljnije pogođenim epidemijom.

Ali zbog svog iskustva u borbi protiv Sarsa 2003. godine, Tajvan nije zanemarivao upozorenja, prikupljao je sve više zvaničnih i nezvaničnih izveštaja i sklopio sliku nove bolesti koja ima opseg i težinu mnogo veće nego što je globalna javnost očekivala.

Vlasti su te podatke iskoristile da pokrenu pojačan nadzor 31. decembra 2019, i neumorno su radile na primeni mera obuzdavanja u sektoru javnog zdravstva počev od registracije prvog slučaja na Tajvanu 21. januara 2020.

Do 22. aprila ove godine na Tajvanu je bilo 1086 potvrđenih slučajeva, od toga 11 smrtnih.

Za većinu stanovnika život i rad su normalno nastavljeni.

Tajvan je kovid 19 zauzdao čim je pandemija počela, a između aprila i decembra 2020. imao je 253 rekordna dana bez prenosa bolesti na svojoj teritoriji.

Poučen iskustvom Sarsa, Tajvan je ustanovio nacionalnu mrežu zdravstvenog staranja usled zarazne bolesti koju su predvodili i nadgledali medicinski stručnjaci u šest regiona.

Više od stotinu bolnica za odgovor u drugom stepenu je u mreži, a svih 22 posebnih opština, okruga i gradova su uredili svoje primarne bolnice.

U mreži je takođe pravno odeljenje koje određuje smeštaj pacijenata sa visoko zaraznom bolešću u odgovarajuće ustanove u skladu sa javnim zdravljem i kliničkim potrebama.

To je sprečilo preopterećenje zdravstvenih sistema i lekara i omogućilo nesmetano funkcionisanje zdravstvenih usluga koje nemaju veze sa kovidom 19.

Do danas su samo dve bolnice bile žarište bolesti. Obema je dobro upravljano i među zdravstvenim radnicima bilo je 11 obolelih, bez smrtnih slučajeva.

Uvođenjem zdravstvenih mera rano i efikasno Tajvan je takođe ublažio ekonomski uticaj kovida 19.

Održavajući osnovne međunarodne, društvene, ekonomske i trgovinske aktivnosti, Tajvan je primenio fleksibilna prilagođavanja karantinskih mera za plovila i avione kako bi ribarstvo, vetrofarme na moru i industrije zavisne od avio prevoza mogli da funkcionišu.

Suprotno globalnoj slici, BDP Tajvana za 2020. bio je oko 3,11 odsto, a u poslednjem kvartalu rast je čak uvećan na 4,94 odsto.

Što je važnije, javno poverenje i saradnja sa vladom bili su presudni za obuzdavanje kovida 19.

Određujući mere za kontrolu bolesti vlada se držala principa razumnog odgovora, minimalne štete i postepenog usvajanja.

Naporno je radila na ravnoteži između prava ljudi da znaju i da imaju privatnost i slobodu, aktivno odgovarajući na želje ljudi uz poštovanje principa pravičnosti i istovremeno na prvo mesto stavljajući osetljive grupe, među njima i radnike migrante.

Tajvan je tokom pandemije naglasak stavio na pravo na zdravlje i s tim povezane slobode i snažno se protivio zloupotrebama ljudskih prava.

Zapravo, Tajvan nijednog trenutka nije ograničio pravo na slobodno izražavanje, okupljanje i učešće u javnom životu.

Iako je kovid 19 teško pogodio sve zemlje, najgore su prošle zajednice koje su već bile ranjive i visokorizične, kao i one kojima manjka kvalitetan zdravstveni sistem.

Takođe i one koje nisu mogle da kontrolišu štetne posledice antipandemijskih mera.

Kao odgovoran član međunarodne zajednice, Tajvan će učiniti sve što može da radi sa SZO i globalnim zdravstvenim liderima kako bi se osiguralo da svi ljudi imaju životne i radne uslove koji doprinose dobrom zdravlju.

Takođe ćemo nadgledati zdravstvene nejednakosti, zalažući se za efikasniji univerzalni pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama.

Zahvaljujući robusnom zdravstvenom sistemu, rigoroznim strategijama testiranja, transparentnim podacima i privatno-javnim partnerstvima, odgovor Tajvana na kovid 19 bio je jedna od najuspešnijih priča u svetu tokom pandemije.

Pokazalo se da Tajvan ne može ostati van globalne zdravstvene mreže.

Tajvan ima nezamenjivu ulogu u globalnom nadzoru i sistemima ranog upozoravanja koji otkrivaju pretnju novih zaraznih bolesti, a tajvanski model pokazao se sposoban da dosledno obuzdava kovid 19.

Pandemija je takođe otkrila kapacitet Tajvana za istraživanje, razvoj, proizvodnju i brzo dostavljanje sredstava za terapiju, među njima i dve vakcine za kovid 19 koje su u drugoj probnoj fazi.

Sveobuhvatno učešće i doprinos međunarodnim lancima snabdevanja u vreme kovida 19, kao i globalnoj dijagnostici, vakcinama i terapijskim platformama Tajvanu bi omogućilo da radi s ostatkom sveta.

Tražimo od SZO i s njom povezanih strana da priznaju dugotrajan doprinos Tajvana međunarodnoj zajednici u oblasti javnog zdravlja, prevenciji bolesti i ljudskom pravu na zdravlje, i da uključe Tajvan u SZO i njene sastanke, mehanizme i aktivnosti.

Tajvan će sa ostatkom sveta nastaviti da radi kako bi se osiguralo da svi uživaju osnovno ljudsko pravo na zdravlje, kako je to određeno Statutom SZO. Ponavljajući slogan Ciljeva održivog razvoja UN 2030, niko ne treba da bude ostavljen po strani.

Autor je ministar zdravlja i blagostanja Republike Kine (Tajvan)