I dok se naš premijer („jači i od MMF-a“) pohvalno izražavao o vođenju penzione politike („pa mi tek prvi put smanjujemo visinu penzija“, prim. aut.), a da se ne upoređuje realni odnos onih penzija i višestruko smanjivanih i naših prvi put smanjenih, te praksu „neuplaćivanja“ penzionog doprinosa i nepovezivanja radnog staža – što je specijalnost ovdašnje socijalne tzv. „društvene odgovorne politike“, uz ranija predizborna obećanja o „nedodirljivosti penzija stiže još odurnija vest – o ukidanju povlastica na cenu vrtića samohranim roditeljima u Beogradu (Danas, 15-16. 02. 2016)
Posle ovakvih vesti i onoga čime nas mediji zasipaju ili političari na vlasti o „zaslugama penzionera nije moguće a ne postaviti pitanje – da li se Republika i Grad Beograd (odnosno premijer i gradonačelnik) ne takmiče u što asocijalnijoj politici prema ugroženim kategorijama stanovništva. Što se tiče penzionera samo što nisu započela takmičenja koji će penzioner da izbuši više rupa na kaišu, kako bi održao pantalone u pristojnom položaju, pa da se objavljuju slike u medijima i dele nagrade onima koji su najviše odmakli u merama „štednje“. Ima jedna stara narodna priča na temu uvežbavanja (treniranja) konja, no poštujući prava marginalnih grupa, odnosno integritet naših Roma, posebno poštujući neke prijatelje kojih nema, uzdržavam se od „pripovedanja na tu temu“.
Gospodin gradonačelnik još se nije oglasio da ga je opomenuo premijer, kao povodom nekih ranijih mera napredno-naprednjačke štednje u cilju uravnotežavanja budžeta i popravke bilansa, u odnosu na neke ranije „rasipnike“. A kako će samohrani roditelji, bolje odnosno ispravnije one samohrane majke, koje ionako nisu nigde „preplaćene“ da plate te nove cene ostaje samo njihov problem. Šta će značajna većina samohranih roditelja (čitaj: majki) da zakinu deci (detetu kod kuće, da bi platili taj novi namet u ovako inače teškoj socijalnoj situaciji) ostaje problem za njih, za one koji se profesionalno bave socijalnom politikom – ili su čitav radni vek proveli (čitaj: uzalud) na poboljšanju uslova života i socijalne sigurnosti. Kao da su deklaracije Ujedinjenih nacija, Evropske unije, socijalnih agencija Ujedinjenih nacija lociranih u Ženevi nekakva zastarela literatura na koju se ne treba obazirati; kao da je svaka aktuelna vlast – iznad svega (čitaj: jača od svega) izvan sebe.
Neko je postavio slogan „Dosta je bilo“, izgleda da je pravo pitanje – DOKLE? Svako prognoziranje uz penzionere koji kažu da su manje penzije pretpostavka bolje budućnosti očigledno je besmisleno!
PS: Možda će i ovaj put stići „opomena“!
*Autor je primarijus socijalne medicine, postdiplomac Svetske zdravstvene organizacije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
