Ivan ZlatićFoto: Medija Centar

Odgovarajući u četvrtak na novinarsko pitanje da li će država narediti vlasnicima privatnih preduzeća da ne otpuštaju radnike za vreme trajanja epidemije korona virusa, predsednik Srbije kaže da nikako ne može da utiče na vlasnike privatnih preduzeća, ali da će nakon krize država pomoći privatnom sektoru tako što će isplatiti, odnosno nadoknaditi deo zarada „onima (…) koji dokažu da su pogođeni korona virusom“.

A onda je objasnio gledaocima da se širom sveta deli na hiljade otkaza zbog epidemije: „Tako funkcioniše kapitalizam. To je privatni sektor.“ A mi ćemo, kaže, znati ponovo da podignemo zemlju, kao što smo znali i 2014. godine.

Kako će nakon borbe protiv zaraze izgledati svet i kako će u njemu funkcionisati kapitalizam i privatni sektor, to sada niko pametan i ne pokušava da predvidi. Jedino što nam svima nepogrešivo govore klasni instinkti, nekome sa zebnjom a nekome sa nadom, je da povratka na staro neće biti.

Države jedna za drugom uvode policijski čas, otkazuju se sportski događaji koji se poslednji put nisu održali zbog Drugog svetskog rata; nakon kog je kapitalizam, u strahu od pobune traumatizovanih radnika, pristao na najveće ustupke ikada. Ako oporavak Srbije nakon epidemije bude zasnovan na istom neoliberalnom znanju kao i onaj iz 2014, na „štednji“ preko leđa najugroženijih, ne treba biti mnogo pametan pa predvideti ishod.

Kako u stvari funkcioniše kapitalizam ovih dana?

Španska vlada je za potrebe borbe protiv koronavirusa u ponedeljak nacionalizovala sve privatne zdravstvene ustanove. Konteova vlada u Italiji je istog dana usvojila paket ekonomske pomoći vredan 25 milijardi evra, od čega 10 milijardi za radnike i njihove porodice, uključujući i samozaposlene i sezonske radnike, i pride renacionalizovala avio- kompaniju Alitalia koju je spasila bankrota.

Guverner Kalifornije Gevin Njusom je u utorak naredio da se 100 miliona dolara uloži u skloništa za 60.000 kalifornijskih beskućnika.

Ne, nije naprasno postao socijalista, samo mu je jasno da više nema luksuz da okreće glavu od svojih najugroženijih sugrađana, jer je borba protiv zaraze jaka koliko njena najslabija karika – svako ko oboli je opasan za one koji su još uvek zdravi, koliko god bogati bili.

A u četvrtak, dok se Aleksandar Vučić prenemagao kako nema nikakvu moć nad privatnim sektorom da zaštiti radne ljude koji su i pre krize živeli od danas do sutra, direktor Trampovog Nacionalnog ekonomskog saveta Leri Kudlou, čija zlikovačka karijera traje još od Reganove administracije, i koji je 2009. godine penio kako je nacionalizacija Dženeral motorsa „napad na slobodno tržište i kapitalizam“, sada savetuje američkog predsednika da država traži vlasnički udeo u privatnim preduzećima kojima bude pomogla da prebrode krizu.

Naravno, zemlja kapitalističke periferije kao što je Srbija ima neuporedivo manje moći prema privatnim kompanijama i manje novca da pomogne svom stanovništvu. Ono što međutim još nisam čuo je da neki predsednik u belom svetu svom radnom narodu, traumatizovanom od zaraze s jedne, i ekonomske propasti s druge strane, drži lekcije o kapitalizmu umesto da odgovori kako će im, ako uopšte, pomoći da prežive. Onima koji dokažu da su pogođeni.

Autor je predsednik Socijaldemokratske unije

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari