„Takvih kao Maki nema više, ta renesansna sorta izumire“: Sećanje Dušana Mihajlovića na Bogoljuba Arsenijevića

Odnese ga podmukla bolest kad je mogao da da najviše. Znamo se otkad znam za sebe.

Bogoljub Arsenijević Maki je uradio živopis i mozaik u crkvi Svetog Stefana na Kneževom polju, mnoge crteže je nacrtao u Nojevoj arki, kako je nazvao Povlen, bio je na svim njegovim vrhovima i znao je svakog Povlenca.

Tvorac je Bogoljuba, renesansnog dinosaurusa, obdario svim vrhunskim darovima.

Bio je dobar sportista, izvanredni muzičar, pesnik, čovek zlatnih ruku koje su sve mogle da naprave, freskopisac koji je živopisao bezbroj manastira širom Balkana.

Ne samo za mene, bio je i najtalentovaniji mladi slikar, koji je ostavio iza sebe nebrojena vredna dela. Pretvorio je svoju kuću u banatskoj zabiti Neuzine u galeriju gde je spremao izložbu, krunu svog likovnog stvaralaštva.

Nažalost, nisam stigao da se odazovem njegovom pozivu da vidim pripreme i slike koje mi je poklonio. Takvih kao Maki nema više, ta renesansna sorta izumire.

Njega nije interesovalo ništa materijalno, živeo je od šake zrnevlja, u dronjama koje je nosio godina, boraveći na podu ledare u kojoj se nastanio.

Njegov nemirni i slobodarski duh doneo mu je mnoge nevolje u životu i višemesečni komu iz koje je čudom ostao živ. Ali nema čoveka koji mu se obratio a da mu nije pomogao.

Biću mnogo siromašniji bez njega, kao i Povlen, Centar Galaksije, svi ljudi dobre volje. Kultura je najveći gubitnik.

Ali trag koji je Maki ostavio za sobom je ogroman i neizbrisiv. Ne mogu ga zaboraviti. Verujem da će dobiti mesto koje zaslužuje na Belom Povlenu i u Valjevu.

Slava mu. Pokoj mu duši.

Njegov prijatelj Dušan Mihajlović

Autor je nekadašnji ministar policije