Tamna srž priče o Srbiji

Očigledno je postalo sasvim normalno i logično da jedna takva organizacija, koja ima duboki uticaj u svesrpskom društvu, dodeli orden osuđenom ratnom zločincu i ponosnom tvorcu političkog blata u Srbiji – Vojislavu Šešelju, dok njen lider Porfirije tokom molebana kod Hrama Svetog Save relativizuje pred širokim narodnim masama suštinsko pravo na ljubav. Da je Vučićeva Srbijatrija, koliko-toliko, jedna ozbiljna ustanova koja, zapravo, na kraju dana brine o svojim pacijentima, te ne želi da se o njoj priča kojekud da je ovakva ili onakva, takve situacije bi bile u najkraćem roku sankcionisane.

Međutim – milion puta se o tome pisalo i pričalo, ali, hajde ponovo – predsedniku Srbije i najmoćnijem čoveku u ovom predgrađu Evrope, Aleksandru Vučiću, najbitnije je da održava svoj statusni simbol kako u očima birača, tako i u fiokama međunarodnih komesara. Pa, zato u svom skorašnjem, maltene, gandijevskom obraćanju Vučić glumi najvišu vertikalu LJubavi & Mira, koja ne zna da li se dobro i korektno izrazila sa rečju „homoseksualac“, te je litije po Beogradu nazvala „krstašima“.

On nam tim činom, razume se, između redova pokazuje da postoji nešto mnogo mračnije, groznije i zlobnije od njegove vladavine. Naravno, u svojim televizijskim igrokazima želi da nam prikaže šta bi bilo ako budemo slučajno pomislili da ovi ne baš toliko oboleli pacijenti u njegovoj ustanovi pokušaju da ga svrgnu sa gvozdenog prestola.

Tiho i lukavo, cerekajući se svima u oči, pokazuje nam delić iz košmara, u kojem nema više njega, kakve bi opskurne senke zla zajahale ovu države. Sublimirano nam saopštava ako njegova gangsterska kamarila bude morala da sjaše, dobićemo veće zlih i bradatih staraca koji će da odlučuju da li će žene smeti da rade.

Retorički nas pita u tim međusekundama, ukoliko mu uhvatite pogled, da li želimo, ipak, da oni nastave sa svojim pretovarom narkotika, oružja i belog roblja, ili pak da nam Obradovićevi svedoci idu od vrata do vrata i pitaju nas da li smo se pomolili. Ili da se zabrani abortus. Pravo na školovanje. Pravo na sav dosadašnji život.

Zbog svega toga njegova Srpska napredna stranka, koliko god on to potajno želeo, nikada neće moći da dostigne razmere uticaja kao što to treptajem oka čini Srpska pravoslavna crkva. Svaka istorijska bukagija – kao što je Kosovo – ne može da bude odstranjeno, jer samo jednim potezom SPC može ovu državu i društvo da okrene naopačke.

Pa, tako na svakih par meseci, budući da je SNS i za njihovo viđenje stvari previše progresivna, dobija po milion evra da bi bila tiša i ne bi izvodila pravoslavne zilote na ulice.

Ipak, čitava ova blickrigovska operacija protiv Prajda u proteklih mesec i kusur dana asocira na pokaznu vežbu kako zaslepljena horda može da se usmeri prema bilo čemu. Danas je to LGBT zajednica, sutra će biti neka druga manjina. „Boli me sve i još mnogo toga.“ (Jeremija)

Konačno, u nepisanom priznanju, ko ume da protumači, kaže se da Šešelj dobija orden jer nam je celu zemlju pretvorio u jednu crna rupu nacionalizma, koja proždire naše nade, šanse i volje za boljim životom. Sigurno se negde i Milošević trese od radosti jer živimo njegov san u kojem jedan čovek odlučuje o sudbinama svih.

Ćosić se takođe zasigurno veseli jer njegova ideja o Krvi i Tlu doživljava svoj filozofski vrhunac, dok Bećkovićeve gusle zasigurno berićetno same od sebe sviraju pošto se vazduhom širi smrad kosovskog zaveta i crkvenjačke užeglosti. Zato neka se spreme i Radovan Karadžić i Ratko Mladić za ordenje.

Samim tim će tamna srž čitave ove odurne priče biti zaokružena. Srbija, odavno preosetljiva na bilo kakvu promenu, te i duboko uverena da je žrtva svih istorijskih procesa i ratnih sukoba, veoma je odlučna i složna u tome da ostane u buđavom zapećku XXI veka. Ovakva čudovišna stvarnost stvorena je da nas podseća da će ovoj državi uvek biti bitnija geografska veličina, religiozna temperatura i ratnička pomahnitalost, nego životni standard, materijalna stabilnost i vladavina prava.

Autor je slobodni novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.