A. LatasPriznali to ili ne mi u Srbiji živimo, bili glupi ili pametni, obrazovani ili neobrazovani, dobri ili loši, bogati ili siromašni, jednu sveopštu tragediju koja se manifestuje raznim dešavanjima koja seju strah u kosti.
Ispada, sudeći po javnom diskursu, da je manji broj Soraba svestan apokalipse koja se dešava ovom Sorabskom narodu.
Akademsko prećutkivanje višedecenijskog zla dovelo nas je dotle da se čudimo šta nas je snašlo i bivamo konsternirani događanjima i događajima koji nas onako bahato i perfidno zapljuskuju.
Stubovi društva, prividno demokratskog, preko Vrhovnika ove zemlje jako dobro artikulišu njegovu percepciju, onu psihološku, a to je zlo i fašizacija Srbije.
Mi danas ćutimo o crnokošuljašima, takozvanim novosadskim studentima koji tuku one prave bez pardona.
Mi ćutimo o pijanim vojnicima koji ubijaju porodice, o vojnim helikopterima koji padaju zbog nestručnosti.
Ćutimo o koncertima raznih neprosvećenih imbecila i imbecilki kada bi nacija morala da se skupi i plače i to u srcu Šumadije.
Puštamo da žrtvuju ceo naš narod tamo na Kosovu kao što smo žrtvovali onomad u Hrvatskoj Srpskoj Krajini i ćutimo kada nam glavni pomoćnik Vrhovnika, u medijskom smislu, pravi performanse kičerajskog tipa tvrdeći da je prvi u svetu koji je spojio tehnologiju i umetnost praveći novi srpski teatar kome se ne bi mogao ni Bojan Stupica suprotstaviti kada je reč o estetici.
Jbg, to su činjenice. Sve ostalo o ovome što govorim su posledice, pa i taj nesrećni Rio Tinto i ekološko nasilje diljem Srbije počev od Stare Planine, preko Šumadije, pa do Vojvodine.
U Njujorku, kao noj u pesku, ja ću da pijem kafu i pretim kako ću kada se iz istoga vratim sve da vas razbijem kao Panta pitu… veli on.
Pokorio sam crkvu, pokorio sam vojsku, pokorio sam i svoj plebs koji može da živi samo na dva jajeta dnevno moga Mone, ministra za virtuelnu trgovinu.
Šale i parodije na razne političke događaje i pojedince mu samo dođu kao izduvni balon za nezadovoljni deo nacije koji ima neki javni prostor u kome će se eto nešto kritički reći i na takvoj zezanciji i ostati.
Tamni oblaci su se gospodo Sorabi nadvili nad nas žešći od onih kada smo ubijali po Zapadnom Balkanu misleći da je sve naše.
Ovo što sada Srbija živi je jedan klasični autodestruktivni genocid od koga se moramo spašavati da se jednoga dana neki novi Konrad Adenauer ili Zoran Đinđić ne bi morao u ime svih naših generacija unazad izvinjavati.
U ovom momentu nemamo ništa drugo u svoju odbranu da kažemo do našoj deci bež’te s ovih prostora jer ovo se neće dobro završiti.
Mi, vaši očevi i dedovi, nismo sposobni da se ovako razjedinjeni ovom vučićevskom zlu suprotstavimo.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
