Tehnički pregled

Pošto sam i ja u godinama, kao i moj pasat, lepo se slažemo u retkim i laganim vožnjama. Dođe vreme za registraciju, kao i tehnički pregled. Odlučio sam se za firmu u Mirijevu. Kola oprana i nalickana, sijala su se na suncu ispred ulazne hale za kontrolu.

Međutim, posle dužeg čekanja, kao da sam nešto naslutio, prilazi mi službenik servisa sa papirom, na kome piše šta da popravim. Komentariše rečima: „Nešto sitnije smo vam progledali, ali iduće godine nećete moći proći zbog izduvnih gasova“ dizel goriva. Ja odgovorih, pa montiraću katalizator, ali me službenik hladno preseče: „Neće pomoći ništa. Kola su vam stara.“ Neraspoložen, nisam mogao a da ne kažem, „zar ne vidite, kako su očuvana i lepo i uredno izgledaju“? „Ipak, neće vredeti, morate kupiti nova kola!“

Reče kratko i jasno, bez uvijanja, okrete se i ode, a mene ostavi prilično tužnog i zamišljenog. Znači, ako je star, baci ga, eventualno prodaj otpadu za nekoliko stotina evra i gledaj, na primer reklamu na TV za prodaju limuzine od preko 50.000 evra. Ali, kako bi se ona ubacila u onu potrošačku korpu, veću od lađe?

Ko je tu milosrdan a ko nemilosrdan? Ovih prvih je sve manje.

Autor je slikar i pisac