Tehnologija Vučićevih kriza

Kada je Srbija u pitanju, razoreno i oslabljeno društvo kakvo je danas, a u čemu ključnu ulogu ima SNS sa Aleksandrom Vučićem na čelu, pogoduje vladanju uz pomoć manipulacija i zastrašivanja. Što je vlast neuspešnija, a to je iz dana u dan, jačaju manipulacije i pojačava se represija prema građanima. Ovde je to posebno izraženo jer je izvršna vlast preuzela dominantnu ulogu nad zakonodavnom i sudskom vlašću.

Ako ostavimo po strani brojne tabloidne „državne udare“ i najavljene „atentate“, svedoci smo mnogih afera, po pravilu bez razrešenja, kao i veštačkog izazivanja kriza. Iako na prvi pogled izgleda da u svom ovom ludilu nema sistema, iole pažljiviji posmatrač može da prepozna jednu te istu matricu po kojoj se ove krize odvijaju.

U prvoj fazi osmisli se „problem“, obično u području u kome problema do tada nije bilo. Primera ima bezbroj i nižu se gotovo svakodnevno. Među najsvežijim su: uvođenje upravnika zgrada i pomoćne policije, zamena registarskih tablica na vozilima posle sedam godina, uvođenje obaveznog vojnog roka, „naduvani“ računi za struju. Imali smo oslikani voz i njegovo slanje na Kosovo, što je uzburkalo duhove na svim stranama i proizvelo dolazak kosovske policije sa dugim cevima na Sever, kao i zapaljivu situaciju sa „potpornim“ zidom u Kosovskoj Mitrovici.

U drugoj fazi dolazi do intenzivne i agresivne promocije problema putem vladinih medija, a to su gotovo svi postojeći – uz malobrojne izuzetke, kojima u pomoć obavezno priskaču dežurni ministri propagande. Otvoreno se gura „prst u oko“ građanima, kosovskim Albancima, međunarodnoj zajednici.

U sledećoj fazi javlja se reakcija. Na unutrašnjem planu, javnost počinje da se snažno buni, prvenstveno preko društvenih mreža. Ako je problem vezan za Kosovo, nastupa žestoka reakcija kosovskih Albanaca i međunarodne zajednice. U odbranu vlasti ustaju tabloidi i diže se armija botova, bez argumenata, ali služeći se najgrubljim diskvalifikacijama i uvredama građana.

U poslednjoj fazi, suočena sa otporom, vlast se povlači, osim ukoliko su u pitanju njeni vitalni interesi kao što je to slučaj sa „Beogradom na vodi“ i rušenjem u Savamali. Tako dolazi do odlaganja uvođenja upravnika zgrada na 18 meseci, ukidanja uredbe kojim se osniva pomoćna policija, ukidanja zamene registarskih tablica, dok predsednik Vlade lično poziva građane da reklamiraju previsoke račune za struju kod EPS-a i najavljuje odustajanje od ideje o uvođenju obaveznog vojnog roka. Uz neviđenu pompu, predsednik Vlade je konačno zaustavio oslikani voz u Raški i odustao od njegovog ulaska na Kosovo. „Potporni“ zid u Kosovskoj Mitrovici, koji niti je bio „potporni“ niti je bio visok samo 80 cm kako je tvrdio Aleksandar Vučić, srušen je kada je situacija doterala „cara do duvara“, odnosno nakon pritiska EU. Srušili su ga oni isti koji su ga i podigli – o našem trošku zid je podignut u decembru, o našem trošku srušen je u februaru.

Srpska javnost ostaje zadovoljna što je uspela da utiče na nekompetentnu vlast i što su neki od njenih bizarnih pokušaja osujećeni. Nakon rešavanja problema na Kosovu, predsednik Vlade Aleksandar Vučić pobrao je aplauze i zahvalnost Federike Mogerini i drugih zvaničnika EU zbog „sprečavanja sukoba“ i „za rukovodeću ulogu u tim teškim trenucima“. Kao i uvek, domaći propagandisti otišli su korak dalje i na to dodali slavopojke zbog „mudrog, odgovornog i državničkog ponašanja“ predsednika Vlade.

Ono što je zajedničko svim ovim slučajevima jeste da vlast ni u jednoj od ovih situacija nije priznala svoju grešku, niti je podnela bilo kakvu odgovornost za besmisleno uznemiravanje javnosti i nepotrebno trošenje energije. Naprotiv, obrazloženja koja su pratila odustajanja od njenih prvobitnih namera ne samo da nisu bila istinita, već se kroz njih i dalje pokušavalo sa obmanjivanjem građana i atakom na njihov zdrav razum. No, najvažnije je da su sumanute i opasne ideje onemogućene i nisu sprovedene (bar za sada). Iz iskustva znamo da na novu provokaciju vlasti nećemo čekati dugo.

Autor je profesor iz Beograda