Telekom Srbija vode u predstečajni postupak

Na taj način Telekom pokušava da izbegne primenu propisa koji regulišu javnu svojinu.

Tvrdnja Telekoma je nezakonita i neozbiljna, data od preduzeća kome je država poverila na upravljanje i korišćenje telekomunikacionu mrežu, a ta mreža je dobro od javnog interesa i u opštoj upotrebi svih građana, zbog čega Telekom mora biti ozbiljna institucija.

Nije problem što Telekom pokušava da preko nezakonitog tumačenja oblika organizovanja preduzeća ostvari neki svoj oblik nove svojine koju ne poznaje Ustav, nego je problem što država nezainteresovano ćuti i ne preduzima nikakve radnje kontrole rada i poslovanja Telekoma, čak prihvata onemogućavanje Državne revizorske institucije da utvrdi svrsishodnost akvizicija koje je Telekom izvršio kreditnim zaduživanjem na više od 350 miliona evra, bez pravno važećih odluka, bez zakonitog i pismenog postupka, bez utvrđivanja tržišnih cena, bez znanja akcionara, zaključenjem ugovora u neposrednoj pogodbi, što sve vodi Telekom u predstečajni postupak.

Očigledno je da je država sama sebe, protivno Ustavu i zakonu, razvlastila javne svojine i da je takvo ponašanje države početak privatizacije javne svojine koja se ne može privatizovati, jer ima titulara državu.

Pošto se država ne ponaša kao titular javne svojine, sama se razvlašćuje, to znači da nema države i da građani moraju sami da štite javnu svojinu i to ne samo od Telekoma nego od svih onih preduzeća koja koriste javnu svojinu, bez obzira da li su to „javna preduzeća“ ili neka druga preduzeća koja su organizovana kao društva kapitala.

Naime, u skladu sa zakonom država ima pravo da javnu svojinu poveri na upravljanje i korišćenje „javnim preduzećima“ i drugim „društvima kapitala“ čiji kapital može biti u bilo kom obliku svojine, ali to ne znači da davanjem na upravljanja i korišćenja, država prenosi vlasništvo na javnoj svojini i da nosilac prava svojine, država, nema nikakva prava po osnovu vlasništva.

Telekom je državno preduzeće sa većinskim državnim kapitalom 78% akcija, koje zlonamerno meša oblik organizovanja preduzeća i oblik svojine što se ne može nikako mešati, jer to što je kapital Telekoma podeljen na akcije ne znači da je Telekom stekao vlasništvo na javnoj svojini, telekomunikacionim mrežama, i da sa tom svojinom može da radi šta god hoće.

Ponašanje Telekoma i vlasti upućuje da teče postupak iznalaženja načina privatizacije javne svojine menjanjem oblika organizovanja, čime će se omogućiti nesmetana i enormna korupcija, jer javna svojina ima mnogo veću vrednost od onih pljačkaških privatizacija koje su izvršene nad društvenom svojinom.

To će se jednostavno raditi tako što će država donositi odluke o promeni oblika organizovanja u akcionarska društva kod svih preduzeća u kojima se nalazi javna svojina, a onda će menadžment koji bira vlast imati pravo da obavlja sva prava vlasnika celokupne imovine, bez ičije i ikakve kontrole.

Ne samo od institucija države i građana nego ni od skupštine.

U vezi privatizacije jednom smo prevareni u odnosu na društvenu svojinu i sada ne smemo dozvoliti više ni jednoj vlasti da nas vara i da nam oduzima javnu svojinu preko promene oblika organizovanja.

Zato je bitno kako ćemo prići slučaju Telekom jer od toga zavisi da li ćemo imati javnu svojinu ili će sva prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa i u opštoj upotrebi – preći u vlasništvo akcionara koji će uređivati bogatstva koja pripadaju svima nama.

Autorka je članica Sveta za borbu protiv korupcije