Temeljna „izdaja“

Predlog ugovora sa SPC je usvojen – broj 13 je po Abazovićevoj računici bila kvalifikovana većina od 21 za podršku. Pet ministara je izuzelo mišljenje, troje nije prisustvovalo sednici. Za nekog ko je spreman da „ode i ispod zemlje a ne ispod cenzusa ako je to u cilju zaštite nacionalnih interesa Crne Gore“, sve je to „okej“.

Pokazalo se upravo suprotno da je Abazović na braniku tuđeg „srpskog sveta“. Bio je svestan činjenice da će usvajanje ovakvog ugovora, u kojem po ocenama relevantnih NVO, postoje sporni delovi od preambule preko 20 članova, dovesti do nestabilnosti i pada vlade, što znači zastoj i u evrointegracijama Crne Gore, jer eventualno punopravno članstvo Crne Gore u EU značilo bi i krah ideje „srpskog sveta“.

Kao retko kad Abazović je nedavno izjavio i nešto istinito – da svaka vlada ima svog Vulina. A nosi se mišlju da menja budućnost jer su nas „retrogradne politike, politike prošlosti zasnovane na međusobnom nepoštovanju i potenciranju konflikta zadržale ovde gde smo“.

Abazović je, podsetimo, preko zapadnih ambasada sprečio prošle godine da prvi među apostolima – Zdravko Krivokapić, potpiše ugovor u Beogradu. Ovoga puta nije poslušao ambasade koje su bile jasne: Abazović nema njihovu podršku za nametanje Temeljnog ugovora sa SPC kao prioritetnog pitanja Vlade Crne Gore, EU je prioritet.

Ko ruši vladu želi da Crnu Goru udalji od EU, izvrnuće tezu. I to nije ništa neobično za autora kovanice o crnogorskom nacionalizmu (oni građani kojima je Crna Gora u srcu a ono što su preci stvarali i gradili svetinja) kojom, po svemu sudeći, relativizuje i daje legitimitet velikosrpskom nacionalizmu.

O pojedinim ministrima u vladi ima „lepo“ mišljenje – ekstremisti, onda i ne čudi poziv iz Mitropolije SPC Abazoviću da „disciplinuje“ ministra odbrane. Baš ovakav rečnik je svojstven i ruskoj vladi koja svaki otpor Ukrajine kvalifikuje ekstremnim nacionalizmom. Tvrdio je da je rušenje vlade podrška ruskom uticaju u Crnoj Gori iako dobro zna koga je EU označila ko glavnog destabilizatora u regionu.

Prve čestitke na usvajanju Ugovora Abazoviću su stigle sa adrese proruskog dvojca Knežević-Mandić (DF) a sledeće što očekuju, bili su jasni, jeste da Abazović ugura Crnu Goru u Otvoreni Balkan. Kod ovog pitanja vođen je logikom: „Više granica, više šverca. Manje granica, manje šverca“.

Izdaja Crne Gore, kako se u javnosti ocenjuje potpisivanje Ugovora sa SPC, zaokružena je proslavom u društvu generalnog direktora Telekoma Srbija. Vreme je za pomirenje u regionu, reći će nakon nedavnog susreta sa patrijarhom Porfirijem – danas će predvoditi delegaciju u Srebrenici u društvu ministra čija partija ne priznaje genocid. A kao da je bilo juče kada se veselio sa pripadnicima pravoslavnih bratstava „Stupovi“ i „Noćni vukovi“ u restoranu nadomak Podgorice.

Na kraju, pitaj boga šta će sa korupcijom, i kud se dede onih 21 milion koji su mu nudili „neki klanovi“.