Tenk i traktor

Ne znam kakve veze ima tenk T 55 sa fudbalom i Crvenom zvezdom osim što je crvena zvezda petokraka koja se nalazi u središtu grba srpskog najpopularnijeg kluba bila iscrtana i na kupoli tog tenka koji je sa kolonom oklopno mehanizovanih vozila, aplauzom i ovacijama ispraćen ka Vukovaru septembra meseca 1991. godine.

Umesto tenkova iz Hrvatske su uskoro počeli da se vraćaju kamioni natovareni belom tehnikom, nameštajem i drugim opljačkanim pokućstvom. A onda su avgusta 1995. pristigli i traktori sa prikolicama u kojima se nije nalazila bela tehnika, već bela ispijena lica uplašenih ljudi i prestravljene dece.

Posle pada Krajine, te traktore pune napaćenih ljudi, tadašnje srpske vlasti danima su bez hrane i vode držale kod Šida i Sremske Mitrovice, samo da ti nesrećnici ne bi došli u Beograd. Vodu, hranu i osnovne životne potrepštine tim iznemoglim ljudima delili su oni koji su 1991. godine objašnjavali Srbima i u Krajini i u Beogradu da će se priča sa kolonama tenkova završiti kolonama traktora.

I upozoravali da tu nije kraj. Da će ista ovakva kolona traktora uskoro krenuti i sa Kosova i Metohije, ako se ne zaustave generatori zla na kojima je počivala ta politika. Članovi Demokratske stranke i Građanskog saveza Srbije koji su u domaćoj javnosti označavani kao izdajnici zbog protivljenja zločinačkoj ratnoj politici Miloševića, Šešelja i Vučića, izašli su pred ljude koji su jedva spasili živu glavu, iznoseći pred taj narod sve što su imali, ne bi li im pomogli da prežive pakao Miloševićeve dobrodošlice u Srbiju.

Još iste večeri Miloševićeva vlast je označila početak sezone lova na te ljude koji su hapšeni i na silu sprovođeni u najbliže regrutne centre, a odatle na ratište u Bosni i Hercegovini. Većina je pre upućivanja na ratište prošla kroz Erdut, u kome su se nalazile parapolicijske snage Arkanovih tigrova. Mnogi heroji koji su godinama branili svoj zavičaj, spasavajući svoje porodice i familije od novog pogroma, mnogi koji su preživeli etničko čišćenje koje su počinile oružane snage Hrvatske, nisu preživeli Erdut.

S obzirom da je na jednoj kući u Hrtkovcima uspešno osvanula tabla koja označava da je pomenuta nekretnina u vlasništvu osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja, da je tenk iz Vukovara isto tako uspešno postavljen ispred stadiona Crvene zvezde, valjalo bi sada i traktor iz Karlobaga postaviti ispred sedišta Srpske napredne stranke.

I zarđalu kašiku pride. A svim zaljubljenicima u politiku Aleksandra Vučića i njegove stranke ne bi bilo zgoreg da pogledaju u kartu Srbije. Kako bi znali da li posle Karlobaga, Knina, Glamoča, Drvara, Petrovca, Prizrena, Peći, Uroševca, za putovanje traktorom treba da se spreme Vranjanci, Leskovčani, Nišlije i stanovnici drugih gradova. Jer sad je to na redu. Sve dok Jarinje ne osvane na Slaviji a Brnjak u Savamali, dok Srbija ne bude samo park oko Andrićevog venca.

I svakako ne treba zaboraviti da su ulice, trgovi, raskrsnice i prostor ispred stadiona prirodno stanište tenkova u svakoj diktaturi. Ali i da su stadioni mesto na kome su okončane mnoge diktature, gde su diktatori pred stotinama hiljada ljudi čuli onu divnu rečenicu:

„Optuženi, ustanite!“

Te stadione u tim trenucima su obezbeđivali tenkovi. Izgleda da su pripreme za suđenje otpočele.

Autor je član Demokratske stranke