Teorije iz „pouzdanih izvora“

Završilo se vrtoglavo vreme uspeha koje je Mefisto darovao Faustu i sada će mu dušu odneti u pakao, a nas osloboditi napasti. Ili će Mefisto (Zapad) instalirati svog novog Fausta? Do daljeg.

Ovako popularne teorije prenebregavaju neke činjenice: Vučić i SNS nisu pre sedam godina „dovedeni“ niti „instalirani“ od ne znam koga već je SNS dobila (i to iz nepovoljnog položaja opozicije) najviše glasova, a njen kandidat Tomislav Nikolić je u drugom krugu porazio kandidata vladajuće DS na izborima za predsednika Republike. Kome bi Vučić imao da bude zahvalan za „dovođenje“ na vlast te da mu sada „vraća dug“?

Ukoliko je Vučić ipak nešto nekome u četiri oka obećavao, to je mogao da učini nezavisno i posle svoje prve pobede na izborima 2012. godine, možda u želji da on ostane zapamćen kao veliki državnik koji je nešto značajno i hrabro uradio, a što drugi, mnogo pozvaniji pre njega, nisu učinili. To je već realnije pretpostaviti. On to obećanje može, ali ne mora ispuniti i konačno zašto bismo osuđivali nekoga ko je uvideo da ono što je (možda) jednom obećao ne može da izvrši jer je suviše veliki otpor javnog mišljenja? Suviše veliki rizik. On uvek može da kaže kako odustaje od izvršenja nečega što prevazilazi njegove objektivne moći.

Naivne su takođe pretpostavke i očekivanja da će neko negde njega da obori sa vlasti jer eto uvideo je da mu je Vučić „promašena investicija“ (kako se u socijalizmu govorilo) te da ne ume ili svejedno ne želi ispuniti svoje obaveze. Ovakvo uverenje, naročito prošireno među intelektualcima („što je babi milo…“), počiva na uverenju da su Brisel ili Vašington ili ko god na Zapadu svemoćni i sposobni da svojim zakulisnim mehanizmima destabilizuju i zbace sa vlasti svakog nepoćudnog liderčića neke tamo banana evropske države koji se otrgao kontroli i suviše izbezobrazio pa neće da sluša.

Ovo dalje znači da ljudi veruju kako su BIA, VOA, itd. na ključnim pozicijama u lancu odlučivanja nakrcani agentima CIA i ko zna još kojih zapadnih službi (mada bi realnije bilo pretpostaviti u ovakvom ključu razumevanja da preovladavaju agenti ruske službe?), koji samo čekaju na signal pa da počnu operaciju pod nekim zvučnim šifrovanim imenom, a koja bi nam podarila (oktroisala) „istinsku demokratiju“.

Sve su to pre nečije lepe želje nego na argumentima zasnovane pretpostavke. Mi to jednostavno ne znamo i možemo samo nagađati. Do tada, ostaje nam da posmatramo ono što se na javnoj političkoj sceni događa oslobođeni balasta nama tako dragih teorija o nekoj svemoćnoj, a dobroj sili koja će se iznebuha pojaviti iz velikog sveta i rešiti problem mimo nas i bez našeg napora a mi ćemo na gotovo uploviti iz lične autoritarne vladavine u demokratski raj.

Pa sve i da se to nekim čudom desi na takav način, problemi ostaju i oni će sačekati one koji budu došli/“dovedeni“ na vlast. Ali ne samo njih, već i sve nas, čitavo društvo koje će morati već jednom da sazri i suoči se sa neprijatnim činjenicama o sebi, ali i o svetu koji ne funkcioniše onako kako to prosečan Srbin zamišlja.

Autor je književnik i istoričar